Izvor: Blic, 24.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vrućine i siromaštvo okidač za nasilnike
Vrućine i siromaštvo okidač za nasilnike
Žena modra od batina izbačena je iz kuće pre tri dana. Noć posle, krevet pored nje u prihvatilištu za žrtve porodičnog nasilja 'Sigurna kuća', zauzela je majka sa malom bebom. Suprug je pretio da će ubiti sebe, a potom i dete. Pobegla je. Iz unutrašnjosti, juče, isprebijana, došla je po pomoć i utočište još jedna majka...
U Srbiji je sa prvim letnjim danima i godišnjim odmorima nasilje u porodici u porastu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- U 'Sigurnoj kući' trenutno imamo 55 žrtvi. Očekivali smo porast nasilja u vreme godišnjih odmora i proširili smo se pred leto za još jedan objekat. Imali smo iskustvo od prošle godine kada se ta vrsta nasilja takođe drastično uvećala. Prihvatilište nam je uvek prepuno leti jer se tada zbog klimatskih uslova žrtve nasilja, deca i žene, lakše odlučuju da napuste dom u kojem trpe nasilje. Smatraju da je bolje taj problem da preguraju kada je vreme lepo i nadaju se da će se do zime snaći - kaže za 'Blic' Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici.
Prosečna porodica u bilo kojoj zemlji u našem okruženju u ovo doba godine raduje se letu, sprema se za godišnji odmor ili već gleda slike_arhiva sa plaža koje su posetili. Zašto je u Srbiji drugačije? Zašto se u Srbiji nasilje povećava posle praznika i u vreme odmora?
- Članovi porodice su slobodniji i više su zajedno. Ne radimo od jutra do mraka i frustracije nagomilane tokom godine isplivavaju. Tenzija se ne prazni na drugim mestima, već u kući. Uporedite dve porodične priče, jednu one koja se veselo sprema na odmor i one koja jedva sastavlja kraj sa krajem. Kada nema novca ni za odmor ni za budućnost, a takve su porodice u Srbiji u većini, stvara se osećaj beznađa i besa. Nažalost, uvek smo najagresivniji prema najbližima jer sebi dopuštamo oblike ponašanja koje ne ispoljavamo prema nepoznatima i u kolektivu - objašnjava Tamara Štajner-Popović, psihoanalitičar.
Stručnjaci kažu da je u Srbiji i dalje na snazi model da je muškarac snažniji, a nasilnik je u većini slučajeva onaj koji ima moć. Međutim, činjenica da se leti nasilje povećava ukazuje i na ostale aspekte života u Srbiji.
- Ekonomski faktor veoma utiče i podstiče nasilje. Primera radi, dete očekuje od oca da mu obezbedi odlazak na more. Otac to ne može materijalno da izdrži. Pravdajući se pred samim sobom i pred drugima, on bukvalno inscenira svađu zbog koje se odlazak na more ne može dogoditi. Krene od slabih ocena, slede batine i tada nastaje porodična drama - kaže Vesna Stanojević.
Kako kaže Tamara Štajner-Popović, ekonomski faktor dovodi do nasilja iz frustriranosti, kada se ne može pružiti ni drugome ni sebi ono što se želi. A onda se u besu lako diže ruka.
Još jedna od životnih priča iz 'Sigurne kuće' je o Beograđanki, intelektualki. Malo je reći da je pretučena. Kada je trebalo da ode kod doktora u dom zdravlja koji je na opštini gde živi, da dobije lekove ali i potvrdu o prebijanju, nije mogla. Suprug koji ju je i povredio radi u tom domu zdravlja. Došla je po pomoć u 'Sigurnu kuću'.
- Istraživanje na nivou Srbije koje je uradilo Viktimiloško društvo svedoči da je svaka treća žena bila ili jeste žrtva fizičkog nasilja, dok je svaka druga psihički zlostavljana. Kad su deca je u pitanju, to je velika tamna brojka, jer ta vrsta nasilja teže se uočava. Na površinu češće isplivava partnersko nasilje i najvidljivije je - kaže magistar Slađana Jovanović, istraživač u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja. U Srbiji su muškarci nasilnici u 80 odsto slučajeva, a žene u 20, ali najčešće prema drugim ženama.
Ž. Jevtić
