Izvor: Večernje novosti, 18.Maj.2013, 23:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Velika Ivanča: Pomen žrtvama masovnog ubice

U ISTOM trenutku započeo je pomen kod trinaest grobova. Pet sveštenika pojalo je za smiraj duša iz pet porodica. Despotovića, Ješića, Stekića, Bogdanovića i Mijailovića.A čitav sat pre početka, razlegli su se jauci uzvišicom, dok se narod slivao prema još svežim humkama. Sudarao se vrisak za malenim Davidom Despotovićem, najmlađom žrtvom, sa tužbalicom porodice Bogdanović. Za bratom Brankom i bakom Dobrilom, sinom i majkom ubice. Ispod i iznad ovih grobova jecala je rodbina Ješića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Stekića i Mijailovića.Ovo je Velika Ivanča, kod Mladenovca. Donedavno mesto spokoja, odnedavno, mesto tuge i preispitivanja: Zašto je baš Ivanči namenjena sudbina da bude crna tačka na mapi tuge? Zašto da ovdašnji domaćini, zagledani samo u osmehe svoje dece, valovite njive, žito i nebo, danas savijaju glave? Zašto da se baš ovde meri vreme od 9. aprila, kada je njihov, do tada po svemu ugledni komšija i rođak, krenuo putem zločina, a njima preokrenuo živote - naopako? JAVORKINA TUGA ZA DAVIDOM SUPRUGA Ljubiše Bogdanovića, Javorka, oporavila se od povreda koje joj je zadao suprug, u pokušaju da i nju ubije. Boravi, povremeno kod kćerke, a više u porodičnoj kući u Ivanči. - Tuguje za sinom i svekrvom, ali i za malenim Davidom - kažu komšije. - Mnogo je volela tog dečaka. Kad god je posetila grob sina i svekrve, posetila je i njegov grob.Ni u subotu, kada je služen četrdesetodnevni pomen njegovim žrtvama, niko nije imao odgovor. A ko i da nesrećne ljude, u trenucima bolnog sećanja, ima hrabrosti da bilo šta pita? Da kopa po njihovim živim ranama.- Ljubiša je tajnu odneo u grob - govore dok se pre pomena okupljaju da sa porodicama unesrećenih podele teret iznenadnog gubitka najdražih. - Ko će i kada, do tančina, tu tajnu odgonetnuti... Ko zna. Sve do sada je bilo puko nagađanje. Ponekad i više nego uvredljivo. I za nas i za njegovu, nedužnu porodicu.Puno groblje, a na putu, koji ga okružuje sa svih strana, nije bilo mesto ni za kratko zaustavljnje. Zvezda upekla. Savija ljude, cveće i sveće. Samo bol buja.- Nema tih lekova ni tog vremena koji mogu da ga zacele - kaže Gordana Radovanović, sestra Mikaila Despotovića. - Bila sam bratu... kod kuće. Od kapije do vrata, jedva sam koračala. Nema nikog da te dočeka. Kuća zatvorena. Zatrvena, mili brate moj, deco naša, Davide...Pet grobova Despotovića, jedan uz drugi: deda Mikaila, bake Milene, njihovih unuka Gorana i njegove mlade supruge Jovane, njihovog malenog dečaka. Nad njima se nadvija Goranova majka Violeta. Prolama se groblje.- Svaki dan mi je teži od prethodnog - govori jecajući. - Da, barem, znam odgovor... Ma, i da znam, ne bi mi bilo lakše. URNU NIKO NE PREUZIMA PEPEO sa urnom Ljubiše Bogdanovića, koji je ubio trinaestoro svojih komšija i rođaka, među njima majku i sina i dvogodišnjeg Davida Despotovića, niko ne preuzima. Na groblju gde počivaju njegove žrtve, meštani ga ne žele. Urna je, posle kremiranja, na beogradskom groblju Lešće, tu i ostala. Ukoliko je, posle šest meseci niko ne preuzme, biće pohranjena na nekom mestu, u Lešću.- Ni meni, a i da znam zašto je Ljubiša napravio ovoliko zlo, možda samome sebi ne bi poverovao - kaže Aleksandar Stekić, sin ubijene Dragane. - Naše kuće nisu bile samo kuće. Bile su ognjišta na kojima smo, zajedno, grejali nade i radosti. Delili svako dobro. I svaku nevolju. Kakav bih ja to bio čovek da bilo šta prigovorim Ljubišinoj deci, njegovoj Javorki. Izgubio sam majku, izgubio deo života, sad moram da brinem o ocu. Pola ga je nestalo od tuge za njom.Traje pojanje sveštenika. Sudaraju se reči: "Da im duše budu u večnom miru..." A u večnom nemiru ostaje Ivanča, zaseok Stubline, mesto zatvorenih i zatrvenih kuća. POLICIJA, ZA SVAKI SLUČAJČETRDESETODNEVNI pomen žrtvama Bogdanovića, na groblju u Velikoj Ivanči, u subotu je obezbeđivala policija.- Za svaki slučaj - kažu nam. - Rane su i tenzije još takve, da nikad ne možeš da predvidiš kako ko može da reaguje.

Nastavak na Večernje novosti...