Izvor: Večernje novosti, 08.Apr.2014, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Velika Ivanča - Krv se nikada neće sprati sa sokaka!

KAŽU mi - budi jak. A kako da budem jak kad me sve podseća na taj dan. Ovde je ležalo njeno telo, ovde je trag od metka. Oči vide, mozak prepoznaje. Gde da pobegnem od toga?Radoje Stekić sedi na terasi, sam. Glavu naslonio na ruke, lice sakrio dlanovima. Sunčano je u Velikoj Ivanči, baš kao i tog 9. aprila 2013. godine, kada je Ljubiša Despotović počinio nezapamćen zločin. Ubio trinaestoro ljudi. Svog sina Branka i majku Dobrilu. Ljubinu i Miloša Ješića. Dvoje Mijajlovića, Danicu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << i Draganu Stekić. Petoro Despotovića i među njima dvogodišnjeg Davida. Ranio je svoju ženu Javorku, a onda presudio sebi.Od tog dana, još krvari Ivanča. Još su duboki ožiljci. Nikada se, kažu meštani, ta krv neće sprati sa blatnjavih sokaka njihovog sela. Neće se, dodaju, zaboraviti najveći masakr u istoriji Srbije, ni umiriti preživeli.- Ne mogu to da oprostim - kaže Radoje Stekić koji je pre godinu dana ostao bez majke i bez supruge. - Ne znate vi kako sam ja lepo živeo sa tom ženom. Ništa nismo imali, sve smo ovo od livade podigli. A nikada se nismo zavadili. Sve mi je ona bila. Idem i kod doktorke, al džabe. Ništa mi ne pomaže. Gledam sina i on mene. Samo nam je to ostalo.Javorku, Ljubišinu ženu, sreće, ali ne mari da je vidi. Ne može, kaže, da joj zaboravi što brani Ljubišu. Što traži da mu oproste.A Javorka pognuta pod teretom tuđeg greha i svog gubitka, ni sama ne zna šta će i kuda će. Hoda kroz selo, ako joj se neko javi ona odgovori. Ako ne, samo prođe. Nije ni njoj valjda lako da gleda kako se u opustelim kućama skuplja rodbina. Došli da pokose i pripreme. Da bude uredno kad se okupe da obeleže godišnjicu. I u sredu, na godišnjicu, ponovo će se kao i svih dana dosad pitati zašto ih je takva nesreća zadesila. Opet će neki pričati stare priče o prokletstvu zbog smrti petorice kaluđera koji su u selu ubijeni još u vreme velike seobe. A drugi će samo odmahnuti rukom i po ko zna koji put pomisliti šta li se to desilo u glavi njihovog komšije i rođaka. Kakvo ga je ludilo nateralo da ih u crno zavije.Poziv na godišnji pomen za Branka i Dobrilu BogdanovićSrećemo Javorku ispred kuće u kojoj je živela sa Ljubišom. Vratila se iz Rajkovca, gde je Ljubiša sahranjen da ne bi delio groblje sa svojim žrtvama.- Ništa drugo ne mislim, stalno se pitam zašto se to desilo, a odgovora nema - priča Javorka. - I tako živim. S groblja kući, s kuće na groblje.Iz njenog dvorišta pruža se pogled na put kojim je Ljubiša sejao smrt. Pust kao i tog jutra. Krvav zauvek. MUKU KUĆI Miloša Ješića i njegove majke Ljubine okupila se rodbina. Sređuju oko kuće. Mišin brat Milosav Jovanović ćutke crevom zaliva travu. Sa tog istog mesta pre godinu dana morali su da spiraju krv.-Nikada se ovo selo neće oporaviti od tog užasa - kaže njegova žena Snežana.Javorka Despotović, Radoke StekićVRATA BILA OTKLjUČANAZLOČIN kakav se u Srbiji ne pamti dogodio se 9. aprila prošle godine. U zoru, Ljubiša Despotović je krenuo od kuće do kuće svojih rođaka i komšija. Ulazio je i iz neposredne blizine, iz pištolja CZ 88, pucao im u glavu. Većina njih nastradala je u svojim krevetima, ne sluteći šta će im učiniti „mirni i vredni komšija“. Niko od njih nije ni zaključavao vrata.Zabranjeno je preuzimanje ovog teksta ili njegovih delova bez saglasnosti redakcije "Novosti".

Nastavak na Večernje novosti...