Izvor: RTS, 17.Sep.2009, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustavni sud o usvojenim zakonima
Ustavni sud Srbije zatražio ocenu ustavnosti Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, koji je usvojen 2006. godine. Parlament može u roku od 60 dana da odgovori na taj kao i na zahtev o oceni ustavnosti Zakona o sahranjivanju i grobljima.
Ustavni sud Srbije primio je danas još jednu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti Izmena i dopuna zakona o javnom informisanju koju je Skupština Srbije usvojila 31. avgusta.
"Podnetom inicijativom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << se osporavaju odredbe članova 2, 4, 5, 6, 7. izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju", precizirao je sudija Dejan Milić, portparol suda.
On je kazao da je tu incijativu podnela "Palma LTD Izvod" iz Beograda.
Milić je rekao da je pre nekoliko dana sud, takođe, primio inicijativu za ocenu ustavnosti izmena i dopuna zakona o javnom informisanju, koju je podneo građanin čiji identitet nije naveo.
Izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, koje su stupile na snagu 8. septembra, znatno je pooštrena kaznena politika za kršenje profesionalanih normi i uvedeno nekoliko privrednih prestupa koji mogu dovesti do gašnjenja i zabrane medija.
Ustavni sud Srbije odlučio je danas da zatraži mišljenje Skupštine Srbije o Zakonu o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, a Parlament bi trebalo da odgovori u roku od 60 dana.
Podnosilac inicijative zatražio je ocenu ustavnosti Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama navodeći da je ta regulativa diskriminatorska, jer ne uvažava i prava građana kojima je takođe bilo oduzimano vlasništvo nad imovinom.
Inicijator je naveo da je potrebno doneti jedan opšti zakon o restituciji koji će omogućiti da se uvaže prava svih oštećenih, vraćanjem imovine ili nekim drugim načinom obeštećenja.
Zakonom je predviđeno vraćanje imovine koja je bila oduzeta crkvama i verskim zajednicama, kao i njihovim zadužbinama i društvima, od 1945. godine primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekverstrijaciji i drugih akata.
Ustavni sud zatražio je mišljenje Skupštine Srbije i o Zakonu o sahranjivanju i grobljima, kojim je predviđeno da se kremirani posmrtni ostaci sahranjuju samo na posebna mesta.
Inicijator je ocenio da takva odredba nije u saglasnosti sa Ustavom koji garantuje građanima neprikosnovneo raspolaganje privatnom svojinom, tako da ne umanjuje tuđe vlasništvo, niti ugrožava životnu sredinu.
U inicijativi se navodi i da je osporena zakonska odredba protivna hrišćanskim i moralnim zapovestima, jer ne dozvoljava porodicama da preuzmu urne sa pepelom pokojnika i da njima raspolažu po volji koju je pokojnik iskazao za života.
Zakonom koji je Skupština Srbije donela 1977. godine, propisano je da odobrenje za pokopavanje u određeno groblje i grobno mesto daje nadležna opštinska služba, kao i da se kremirani pokojnici sahranjuju na tačno određena mesta.
Konstatujući da taj zakon nije bio usaglašen sa Ustavom iz 1990. godine, a da je protekao i rok za usaglašavanje sa najvišim pravnim aktom države iz 2006, Ustavni sud naložio je skupštini da u roku od 60 dana dostavi mišljenje o osporenoj zakonskoj regulativi.
