Izvor: Blic, 06.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Udbaši deset godina skrivaju ubice Ćuruvije
Skoro deset godina vlast u Srbiji obmanjuje domaću i inostranu javnost da će razotkriti ubistvo Slavka Ćuruvije, a dozvolila je najsumnjivijima da pobegnu iz zemlje - kaže za „Blic” Jovo Ćuruvija, brat ubijenog novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa”.
- Predmet o ubistvu Slavka Ćuruvije čami u fioci, a sud, tužilaštvo i policija ne preduzimaju ništa da naručioci, organizatori i ubice konačno odgovaraju za zločin. Nažalost, udbaši >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i njihovi saradnici, doušnici i plaćenici uspevaju da zaštite naručioce, organizatore i ubice da ostanu nekažnjeni - navodi Jovo Ćuruvija.
On je reagovao povodom izjave specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića da je istraga ubistva Ćuruvije skoro kompletno gotova, ali da počinioci još nisu otkriveni i da je ubeđen da će slučaj biti uspešno rešen.
Brat ubijenog novinara podsetio je na izjavu prethodnog specijalnog tužioca Slobodana Radovanovića, sada glavnog državnog tužioca, od 28. septembra 2006, da je pitanje dana kada će građanima biti saopšteno ko su naredbodavci, ubice i pomagači. Sadašnji specijalni tužilac Radisavljević je
Godišnjica ubistva vlasnika
„Dnevnog telegrafa”
izjavio i da je bilo „optimističkih izjava iz tužilaštva, koje su stvorile utisak da je pitanje dana kada će biti otkrivene ubice, ali se pokazalo u nastavku postupka da one nisu imale realna utemeljenja”.
U Specijalnom tužilaštvu su se 2006. spremali, kako je „Blic” tada pisao, da pokrenu istragu protiv Mirjane Markoviæ, zbog sumnji da je naredila zloèin.
Pod istragom su trebali da budu Radomir Markoviæ, bivši šef DB, i Milan Radonjiæ, bivši šef beogradskog DB, zbog sumnji da su pomagali u zločinu, a pripadnici posebnog odeljenja beogradskog DB Ratko Romiæ i Miroslav - Miki Kurak teretili bi se za sauèesništvo. Od toga se odustalo u poslednjem trenutku, a Markovićeva je u međuvremenu dobila azil u Rusiji, dok je Kurak napustio Srbiju.
Krajem 2000. objavljen je dosije DB kojim se potvrđuje da je Ćuruvija intenzivno praćen na dan ubistva 11. aprila 1999. Tada je saslušano 27 pripadnika Devetog odeljenja beogradskog centra DB koji su naveli da su neposredno pre ubistva Æuruvije dobili nareðenje da ga intenzivno prate. Tadašnji naèelnik Devetog odeljenja Zoran Paviæ svedoèio je da ga je naèelnik beogradskog centra DB Milan Radonjiæ zvao skoro na svakih pet minuta da se raspituje o kretanju Æuruvije na dan ubistva i da je vikao na njega zato što ga ne izveštava redovno.
Pripadnici DB su svedoèili i da im je nekoliko trenutaka pre ubistva Æuruvije preneto iznenadno nareðenje Radonjiæa da hitno prekinu praæenje Æuruvije.
Utvrðeno je da je na dan ubistva Æuruvije za sporni „golf” bio zadužen Ratko Romiæ. Pojavili su se svedoci koji su sa Romiæem videli i Kuraka. Specijalno tužilaštvo je, sprovodeći predistražne radnje, preko baznih podstanica za mobilne telefone utvrdilo prisustvo Romiæa i Kuraka u blizini Svetogorske ulice u vreme kada je Æuruvija ubijen. Romiæ je u to vreme koristio svoj mobilni telefon, a Kurak telefon koji je dobio od Milorada Vuèeliæa, funkcionera SPS-a, u čijem je obezbeđenju tada radio.
Jedini za sada oèevidac ubistva je krajem 2003. identifikovao u MUP Srbije na fotografiji Luku Pejoviæa kao jednog od dvojice neposrednih ubica. Sumnja se da je Romić na mesto zločina dovezao Kuraka i Pejovića, koji je imao dosije narko-dilera i bio je u rezervnom sastavu JSO.
Inače, Pejovića je ubio nepoznati napadaè 5. decembra 2000. u blizini njegove kuæe u Dinarskoj ulici u Beogradu.
Svedok saradnik na suđenjima za ubistvo premijera i protiv zemunskog klana Dejan Milenković Bagzi svedočio je u pretkrivičnom postupku za ubistvo Ćuruvije da je zemunski klan nameravao da ubije Romiæa i Kuraka, ali se od toga odustalo posle njihovog dogovora sa Miloradom Ulemekom Legijom i Dušanom Spasojevićem.
Dačić mora da preda izveštaj o ubistvu
Jovo Ćuruvija navodi da je nedopustiva izjava ministra policije Ivice Dačića da se predmet ubistva Ćuruvije ne nalazi u policiji, s obzirom na to da se još vode predistražne radnje. On podseća da je predsednik Srbije Boris Tadić na godišnjicu ubistva Ćuruvije 11. aprila 2006. tražio izveštaj od policije, jer je nezadovoljan što je to ubistvo nerazrešeno.
- Sve dok je Dačić ministar policije, predsednik Tadić će čekati izveštaj koji je tražio još 2006. o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije. Polovinom ove godine vraćam se u Srbiju i učiniću sve što je u mojoj moći da ministra policije navedem da preda izveštaj koji predsednik Tadić čeka - navodi Jovo Ćuruvija.
Imena iz prijave advokata porodice
Ime, Uloga, Gde su
Mira Marković, nalogodavac, u Rusiji
Rade Marković, naredbodavac, CZ izdržavanje kazne
Ratko Romić, saučesnik, (DB) na slobodi
Miki Kurak, saučesnik, (DB) na slobodi pobegao iz zemlje
Luka Pejović izvršilac, (rezervni sastav JSO) ubijen
Zoran Ristić, Prika izvršilac, (bio u JSO) ubijen
Milan Radonjić, saučesnik, (šef DB Beograd) na slobodi
Neispunjena obećanja
April 2003. - ministar policije Dušan Mihajlović
„Biće pokrenuto pet velikih sudskih postupaka, među kojima i za ubistvo Ćuruvije.”
Decembar 2003. - „Policija zna ko je ubio Ćuruviju.”
9. april 2003. - ministar pravde Vladan Batić
„Ubistvo vlasnika „Dnevnog Telegrafa” i „Evropljanina” Slavka Ćuruvije biće rasvetljeno u narednih nekoliko dana.”
27. septembar 2006. - Slobodan Radovanović, specijalni tužilac
„Pitanje je dana kada će građani Srbije čuti ko je i zašto naredio taj zločin, ko je pucao, a ko čuvao stražu, ko je pružao logističku podršku i zašto likvidacija Ćuruvije nije mogla da bude rešena više od sedam godina.”
.jpg)
