Izvor: Blic, 06.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubica išao žrtvi na sahranu i pomen
Ubica išao žrtvi na sahranu i pomen
- Milan Zeković se pojavio u našoj kući samo pet minuta nakon što smo pronašli mrtvog Bojana. Dolazio mu je i na sahranu, na četrdeset dana... Ni u snu mi na pamet nije padalo da je on ubio moje dete. Znam ga od malih nogu, odrastao je s mojim sinovima, ali nisam verovao da je toliko zla osoba - priča za 'Blic' Milan, otac pokojnog Bojana Simića (18), prve žrtve Milana Zekovića (37), koji je poslednjeg dana decembra masakrirao i petočlanu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << porodicu Roganović u Herceg Novom.
Maturant mašinske škole Bojan Simić pronađen je 8. maja 2001. godine sa ranom na čelu u svom stanu u Ulici Žike Mesarevića 26 u Zemun Polju. Ubistvo je rasvetljeno pre nekoliko dana, kada je Milan Zeković na saslušanju, osim masakra porodice Roganović iz Herceg Novog, priznao i ubistvo svog nekadašnjeg komšije Bojana.
- U ponedeljak uveče sam čuo na televiziji da pominju nekog Milana Zekovića i rekao: 'Vidi, ovaj ima isto ime i prezime kao i sin naše komšinice Ružice'. Zatim sam ga prepoznao na slikama, a kada sam čuo o čemu se radi, počeo sam da vraćam film unazad. Tog nesretnog dana nisam ni bio pri zdravoj pameti, ko zna šta bih uradio da sam tada znao da mi je on ubio dete - kaže Milan Simić.
Milan se tog 8. maja vratio kući sa posla oko 20 sati. Stigao je sa komšijom i odmah primetio otvorena ulazna vrata i prozor na terasi.
- Svetlo u sobi je bilo ugašeno, televizor uključen. Video sam da Bojan leži u krevetu i ništa mi isprva nije bilo čudno. Od dve pruge na majici u mraku mi se učinilo da ima vokmen na ušima, te da me zbog toga ne čuje. Kada sam opet ušao i upalio svetlo, video sam da mu curi krv iz nosa. Shvatio sam šta se dogodilo tek kada je komšija video rupicu na čelu i viknuo: 'Milane, nije krv iz nosa, on je ubijen!' - drhtavim glasom opisuje Milan taj strašan trenutak.
Policija je obavila uviđaj, ali nije pronašla dokaze da je ubica Milan Zeković. Svi su sumnjali na 'nešto drugo' .
- Moj stariji sin Dragan imao je 1989. godine saobraćajni udes u kojem je poginuo dečko iz Crne Gore. Bili smo ubeđeni da je reč o osveti rodbine tog dečaka. I ja snosim deo krivice jer smo policiju odveli na pogrešan trag. Ipak, razočaran sam u stručnost ljudi koji su vodili slučaj - priča Simić. On veruje da je pokojna Ružica Zeković, Milanova majka, verovatno znala za zločin njenog sina, ali je krila.
- Obdukcija će pokazati da je i ona možda otišla kao i moj Bojan. Laž je da je imala astmu i da je od toga umrla. Odlično smo je poznavali. Činjenica je da su Ružica i Milan u Zemun Polju važili kao čudaci, a da se Milan kasnije i psihički lečio, što je bila javna tajna - priča Simić.
Porodica Simić tvrdi da se Milan i pokojni Bojan nikada nisu družili, niti su imali bio kakvog kontakta, a kamoli sukoba. Bojan je ubijen istog dana kada je maturirao. Život u stanu u kojem je Bojan ubijen, Simićima je postao nepodnošljiv.
- U jesen 2001. odselio sam se u Šabac, gde i sada živim sa svojom drugom ženom Slavicom. Želeo sam da pobegnem od sebe samog i od našeg nekadašnjeg doma, koji me samo podsećao na moj bol - kaže Milan, dok mu suze teku. B. Jelovac
