Izvor: Politika, 18.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužio Sloveniju za Plutove zločine
Mirko Ulčar namerava da dokaže da je neaktivnost slovenačke policije dovela do ubistva njegove supruge, jer ubica Silvo Plut posle zločina u Aleksincu nije smeo da bude na slobodi
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana – Mirko, muž Ljubice Ulčar koju je Silvo Plut brutalno ubio u njenoj kući februara 2006.godine uveren je da su slovenačka policija i tužilaštvo mogli da spreče Ljubičinu smrt da su blagovremeno odreagovali na informacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kolega iz Srbije. Ulčar zbog tragedije koja je snašla njegovu porodicu i za pretrpljeni duševni bol tuži Sloveniju i traži isplatu odštete u visini od oko 125.000 evra, a za oba maloletna sina mesečnu rentu.
Advokatska kancelarija Čeferin koja zastupa Mirka Ulčara, tužila je državu još 2006, ali je početak suđenja, na koje se čekalo dve godine, Okružni sud odlagao na zahtev državnog pravobranilaštva. Da podsetimo, Silvo Plut bio je serijski ubica koji je posle zločina u svom selu, počinjenog 1990, pušten 2004. godine na uslovnu slobodu. Nadležni ga nisu nadzirali, tako da je uspeo da pređe državnu granicu i dospe u Srbiju, gde je u Aleksincu. Pošto je počinio više razbojništva i ubio trudnicu Jasminu Đošić (25) iz Aleksinca, Plut je pobegao iz Srbije nazad u domovinu, gde je mesecima živeo u predgrađu Ljubljane, u zemunici. Kada su ga slovenački mediji pronašli u potrazi za potvrdom vesti o ubici Đošićeve, on se pred kamerama hvalio o zlodelima počinjenim po Srbiji.
To nije bilo dovoljno slovenačkoj policiji da ga uhapsi, pošto je bila okupirana pravno-formalnim, tačnije birokratskim aspektima (ne)moguće saradnje sa srpskim organima po pitanju Plutovog pregona za nedela u Aleksincu. Tako je ostao na slobodi sve do ubistva Ulčarove, što je podiglo domaću javnost na noge i izazvalo brzometno Plutovo hapšenje. Osuđen je na najvišu zatvorsku kaznu – 30 godina. Slovenačko ministarstvo pravosuđa se tada brinulo da kod kuće objasni koliko je suđenje „slovenačkom državljaninu” u Nišu, za ubistvo Jasmine Đošić, bespredmetno po pitanju dužine Plutovog boravka iza rešetaka, jer se u Sloveniji kazne „ne sabiraju”. Plut, međutim, nije ostao imun na posledice suđenja koje je u njegovom odsustvu završeno u Nišu. Ubio se pošto mu je u Nišu izrečena najviša moguća kazna – 40 godina robije.
Ulčar uz pomoć advokata namerava da dokaže da je neaktivnost slovenačke policije povodom optužbi koje su stigle iz Srbije, dovela do ubistva njegove supruge, jer Plut posle događaja u Aleksincu nije smeo da ostane na slobodi. Poziva se na zaključke vanrednog nadzora MUP-a Slovenije, koji je posle ogorčenja i pritisaka domaće javnosti odredio tadašnji ministar policije Dragutin Mate pravdajući policiju rečima da ona Pluta nije mogla da strpa u pritvor, jer nije raspolagala zapisnikom uviđaja sa mesta ubistva u Aleksincu i drugim zaključcima (srpske) kriminalističke policije. Ali pošto je dokumentaciju imalo tužilaštvo, Mate je ipak priznao da između slovenačke policije i tužilaštva nije bilo odgovarajuće saradnje. Dilemu da li je Slovenija odgovorna za zanemarivanje takozvane dužne brige koja se od dobre države očekuje, razrešiće sud na narednom pretresu.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 19/12/2008]
