Izvor: Politika, 06.Dec.2012, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tribunal ne odobrava izdržavanje kazni u Srbiji
Još je na snazi odluka generalnog sekretara UN iz maja 1993, kada je osnovan haški sud, da „zbog posebne prirode zločina koji su počinjeni kazne moraju da se izdržavaju van bivše Jugoslavije“
Srbi osuđeni u Haškom tribunalu ne mogu da služe kazne u Srbiji, ali vlasti mogu da se ponovo obrate generalnom sekretaru UN sa zahtevom da se taj stav promeni.
„Srbija se već nekoliko puta obraćala UN sa takvim zahtevom, ali situacija je sada takva da osobe osuđenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u tribunalu ne mogu da izdržavaju kazne u zemljama bivše Jugoslavije”, istakla je juče Magdalena Spalinjska, portparol tribunala.
Ona je naglasila da je to „u skladu sa odlukom generalnog sekretara UN još iz maja 1993. godine, kada je tribunal osnovan”. Haški tribunal ne daje „zeleno svetlo” za inicijativu na kojoj Srbija godinama insistira, jer smatra da bi haški osuđenici u Srbiji imali status nacionalnih heroja.
„Generalni sekretar tada je naglasio da, zbog posebne prirode zločina koji su počinjeni, kao i međunarodnog karaktera ovog suda, kazne moraju da se izdržavaju van bivše Jugoslavije”, rekla je Spalinjska, dodavši da je to „danas zvaničan stav u UN i samom tribunalu”.
Prema rečima Spalinjske, Srbija može da se obrati sa ponovljenim zahtevom UN, a generalni sekretar može da se konsultuje s tribunalom u vezi sa tim pitanjem.
Potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić kaže da će Srbija ponovo pokrenuti ovu inicijativu pred haškim sudom i Ujedinjenim nacijama. On je podsetio da je Nacionalni savet za saradnju sa Hagom nekoliko puta pisao Ban Ki Munu i tražio da se i Srbija upiše na spisak zemalja koje su potpisale sporazum sa Haškim tribunalom o izdržavanju kazni.
Osobe koje je Haški tribunal osudio za zločine, ne izdržavaju kaznu u Pritvorskoj jedinici Međunarodnog suda, jer ona nije zatvor. Kazne se izdržavaju izvan Holandije, u nekoj od država koje su s tribunalom popisale sporazum o izdržavanju kazni.Tribunal je potpisao sporazume o sprovođenju kazni sa 17 država, među kojima su Norveška, Švedska, Danska, Finska, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Portugalija, Estonija, Finska, Belgija, Austrija, Italija, Španija, Poljska, Ukrajina, Slovačka i Albanija. U četiri poslednje države još nije upućen nijedan osuđenik tribunala na izdržavanje kazne.
Srbija od 2006. godine podnosi inicijative za odobrenje da se kazne mogu služiti i u našoj zemlji, a Savet bezbednosti UN tražio je o tome mišljenje i saglasnost tribunala. Iako je iz tribunala više puta poručeno da će odsluženje kazni u Srbiji biti moguće kada se sa tim saglase UN, ispostavilo se da je upravo tribunal prepreka potpisivanju sporazuma.
Prvo obrazloženje bilo je da nisu uhapšeni svi begunci. Posle hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića, kao novi razlog odbijanja navedeno je to što tribunal strahuje da će haški osuđenici u Srbiji imati tretman nacionalnih heroja i povlašćen status u zatvorima.
Najviše što bi moglo da se učini u vezi sa ovim problemom postiglo bi se ako bi sporazume sa Haškim tribunalom potpisale Bugarska, Rumunija ili Slovenija. Time bi donekle bilo olakšane posete porodica osuđenicima.
Problem je i u tome što mnoge države ne žele da prime haške osuđenike, jer im to niko ne plaća. U Srbiji postoje uslovi pod kojima haški osuđenici mogu da izdržavaju kaznu i ustanove visoke sigurnosti koje ispunjavaju standarde koje traži tribunal.
D. Čarnić
objavljeno: 06.12.2012.
.jpg)
