Izvor: Blic, 30.Okt.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trgovci umešani u prevare s lažnim karticama
Beograd - Prevaranti, koji uz pomoć falsifikovanih platnih kartica skidaju novac sa računa, često rade u dosluhu sa vlasnicima radnji. Lopovi lažnim karticama, koje se nazivaju i „bliznakinje“, kupuju robu u prodavnicama, a sa trgovcima dele dobit.
Zoran Kovačević, zamenik načelnika Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata u PU za grad Beograd, kaže za „Blic" da prevaranti odabranim vlasnicima trgovina, u kojim nameravaju da kupe robu lažnim karticama, ponude >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << deo novca koji će skinuti sa tuđeg računa.
- Ako neka radnja ima male pazare, a odjednom se pojavi veliki promet, to je signal da nešto nije u redu - kaže Kovačević.
On navodi da osim kartica „bliznakinja", koje služe za plaćanje robe u prodavnicama, postoji i takozvana bela plastika kojom se podiže novac s bankomata.
Poslednji slučaj je hapšenje dvojice Makedonaca u Beogradu koji su u utorak za samo nekoliko sati falsifikovanim platnim karticama kupili robu u vrednosti od tri hiljade evra.
- Na prvi pogled „bliznakinja" je identična originalnoj kartici, ali su njoj drugi podaci. „Bela plastika" je, kako joj i sam naziv kaže, prazna ali na jednoj strani ima magnetni zapis. Falsifikuju se tako što na bankomatima falsifikatori postavljaju „skimer", uređaj za očitavanje magnetnog zapisa i lažnu tastaturu koja memoriše pin kod. „Skimer" se ranije lepio, a sada ubacuje u deo gde se stavlja kartica i kasnije vadi pincetom. Na njemu je magnetna kartica koja može da memoriše i nekoliko stotina zapisa sa kartica. Falsifikatori „skimer" i lažnu tastaturu skidaju s bankomata, priključuju na kompjuter i pomoću specijalnog programa očitavaju magnetni zapis, prebacuju na novu praznu karticu kojom se podiže novac. U oba slučaju oštećene su banke, koje su izdavaoci originalnih kartica - kaže Kovačević.
Prema njegovim rečima, falsifikatori najčešće praznu plastiku naručuju iz zemalja Dalekog istoka, i to preko interneta. Ranije je oprema za skidanje zapisa u početku koštala oko 20.000 evra, a sada se može nabaviti i za nekoliko hiljada evra.
- Domaći falsifikatori uglavnom koriste „bliznakinje" kojima kupuju plazma televizore koje zatim preprodaju. Bio je i jedan slučaj da je naš državljanin robu zatim slao čak u Belorusiju - kaže Kovačević i dodaje da su naši prevaranti ovim lažnim karticama plaćali automobile u Hrvatskoj.
On ukazuje i na da su kazne da su zatvorske kazne za zloupotrebu platnih kartica u Srbiji izuzetno niske.
- Dvojica stranih državljana su u Beogradu uhapšena zbog zloupotrebe platnih kartica, a angažovali su advokate koji su branili i pripadnike „zemunskog klana". U tadašnjem Petom opštinskom sudu osuđeni su na 49 dana zatvora, taman da im pritvor bude „pokriven" i proterivanje iz zemlje. Prema zakonu kazna je od šest meseci do pet godina, a ako je žrtva oštećena za više od milion i po dinara, sledi zatvor od dve do deset godina.
U Poljskoj je recimo Rumun koji je „belom plastikom" podigao 10.000 evra i osuđen je na 12 godina zatvora. Zbog te kazne prevaranti obilaze Poljsku – navodi Kovačević.
Novac trošili na kocku
Italijanska policija uhapsila je u Padovi grupu čiji su članovi iz Srbije, Makedonije i Bugarske zbog sumnje da su falsifikovali 460 bankarskih kartica pomoću kojih su prisvojili 1,6 miliona evra. Kako je saopšteno, uhapšeni su makedonski državljanin Fadil Saloski (36), Bugarin Toni Kažalov (38) i Ilijana Kremankova, dok je državljanin Srbije Saša Petrović (29) pušten uz kauciju. Osumnjičeni su na bankomatima u Padovi i Vićenci montirali uređaje za kopiranje podataka sa kartica, nakon čega su podizali novac. Članovi grupe pare su trošili na skupocene automobile, stanove i klađenje.
