Izvor: Blic, 08.Feb.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Ti si, Milutinoviću, krele, jer stalno radiš'
'Ti si, Milutinoviću, krele, jer stalno radiš'
ZAGREB - Hrvatske tajne službe snimile su početkom januara 1996. godine i Miloševićev razgovor s tadašnjim ministrom spoljnih poslova Jugoslavije Milanom Milutinovićem, u kojem od njega traži da 'malo lobira kod Amerikanaca' pred Klintonovu posetu regiji.
Milošević: Milane, šta radiš? Milutinović: Evo, pišem, brišem i uzdišem.
Milošević: Ti si krele, bre!
Milutinović: Molim?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Milošević: Stalno radiš nešto.
Milutinović: Šta da radim, Slobo? Bombarduju me, ne vredi. Svi mi čestitaju Božić.
Milošević: Lepo je što ti čestitaju Božić. Milutinović: Znaš, i onda se izvine i nastave da me drndaju.
Milošević: Da. Slušaj, kad Holbruka zoveš, prvo se raspitaj i kaži mu da će nam biti mnogo drago da ga vidimo i da nam dođe na ručak u jedan petak i tako dalje. Onda ćemo sve da pričamo... Kaži i da smo dobili informaciju da ovaj njihov šef dolazi za vikend u Bosnu i ovamo i da bi bilo dobro, kako kaže ona narodna pesma: ‘Nemoj moju kapiju da prođeš...’
Milutinović: Dobro. (Smeh)
Milošević: Moj Bili, kad u vojsku podeš, nemoj moju kapiju da prođeš. Tako mu kaži. A, možda on ide da vidi samo njihove trupe, jer je u Zagrebu ta logistička baza, možda neće ni da ide kod Tuđmana.
Milutinović: Ne, pa ide. Osnovne su mu namere trupe, Sarajevo i Zagreb.
Milošević: Šta će u Zagrebu? Milutinović: Pa, otkud znam šta će?
Milošević: Ako je samo Sarajevo, to razumem. Ide da vidi trupe, ali ako ide u Zagreb, onda je red i Beograd.
Milutinović: Da, da. Nema logike.
Milošević: Nema logike. Pa reci mu neka ti da objašnjenje o čemu se radi. Samo, nemoj preko Krisa (Kristofera Hila, Holbrukovog pomoćnika). Iako je Kris fin čovek, ali dok Kris njemu objasni...
Milutinović: Ne, neću preko Krisa. Ja samo moram da budem uporan, jer Holbruk, kad on nas treba, onda on mene proganja i nađe.
Milošević: Čuj, ako ti ‘oćeš da se čuješ sa Krisom, ti se čuj, vrati mu nazad poziv, kaži mu za ručak. Tako da to sve bude u redu. Kris je naš prijatelj i dobar čovek.
Hrvatske tajne službe snimile su 25. maja 1997. godine razgovor između Mirjane Marković i Vladimira Štambuka, njenog saradnika iz Direkcije JUL-a. Mirjana Marković ga je nazvala, jer je želela da pošalje čestitku Toniju Bleru, koji je pobedio na parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji. Marković: Zvala sam te da te zamolim da napišeš neku čestitku onom Toniju Bleru.
Štambuk: Šta hoćeš da mu kažem?
Marković: Onako, nešto lepo napiši.
Štambuk: Dobro, znači u ime Direkcije stranke da pošaljem?
Marković: U ime Direkcije pošalji čestitku na pobedi levice. Znaš kako: pobeda levice, značaj za jačanje levih snaga u svetu, doprinos idejama, pobedi ideja slobode i ravnopravnosti i tako nešto.
Štambuk: E sad, još jedno pitanje: hoćeš da ti napravim da ti to u ponedeljak lično pošalješ Bleru ili ću ja da pošaljem?
Marković: Pa, pošalji kako hoćeš, nije bitno, ako možeš da pošalješ do 'Dnevnika'. Štambuk: Ne, to ću za desetak minuta da pošaljem.
Borislav Milošević je 18. decembra 1995. godine tražio telefonom brata Slobodana, no on je bio u šetnji, pa ga je 'dežurna osoba na telefonskoj centrali' spojila sa Mirjanom Marković.
Borislav: Kako su Marija i Marko?
Mira: Za Marka ne znam gde je. Nisam ga čula nekoliko dana, a Marija je u redakciji, ona je dobra.
Borislav: Blago tebi ovako... Ja bih umro da ne znam gde je moj sin Sveta.
Mira: Tako si dete istrenirao, a ja nekad ne znam gde je i po deset dana. Sinoć smo čuli da je bio kod Marije na večeri, ali nije noćas bio u našoj kući da spava. Prema tome, možda se vratio u Požarevac, ne znam. Možda će se javiti iz Soluna da kaže da je tamo. To je jedan idiot!
Borislav: Dobro, ma ne, to je dobro. Mlad čovek, pusti ga, bre, nema veze. Je l’ ima neku dobru žensku ili ovako šta? Mira: Ima neku devojku s kojom je već dve i po godine. Ona mu služi kao rob. To je jedan veliki sukob u našoj porodici. Njegov odnos prema slabijem polu. Teča ga vaspitavao i teču proklinjem. Godinama je gledao prema svetu i sad ne mogu da mu ispravim to, a onda mi se ruga i kaže: ‘Šta misliš, da ću da budem k’o tvoj muž?!’ Ja mu kažem: ‘Ti si jedna primitivna baraba, prostak! 'Globus' prenosi i deo razgovora između Mirjane Marković i Marka Miloševića 30. decembra 1996. godine. Marko se nalazio u Požarevcu i požalio se da su tamo 'pre tri dana počeli sa strašnim restrikcijama struje'.
Marko: Ja sam to i tati javio, on je nekog zvao i rečeno mu je da to nisu restrikcije, nego da su neke sanacije. Međutim, imamo dva problema. Prvi je problem, šta god da je, zar smo baš toliki maleri, ne mogu da poverujem.
Mira: Pa, je l’ ima opet restrikcije?
Marko: Pa, evo, pola grada je isključeno. Znaš šta rade, mama? Već tri dana u toku 24 časa stalno isključuju po jedan deo grada.
Mira: Da, da, shvatam, ali tata je zabranio. Sad ću opet da ga zovem.
Marko: Samo, znaš šta je najgore? Što Karaklajić, direktor 'Elektro Morave', sam saopštava da su restrikcije i tako svi građani imaju informacije da su restrikcije i gledaju koga će da linčuju. Ovamo vozi ih autobusima na miting, ovamo ih sad jebe. Pred Novu godinu da nema struje, sada štedimo. Mislim da to ne ide. Mira: Evo, sada ću da zovem tatu, ali, Marko, zar i to treba da tata rešava? Pa, zar ne mogu Požarevljani to?
Marko: Cico, šta ‘oćeš da ja uradim? Karaklajić kaže da mu je to rečeno...
Mira: Da zovneš toga i da mu kažeš da nema restrikcije, da ima da bude struja non-stop...
Marko: Dobro, sada ću da zovem... Mira Babić-Šuvar
Rebić: Milošević stalno pozivao urednike medija
Bivši šef vojne obaveštajne službe i pomoćnik ministra odbrane Gojka Šuška, a zatim Tuđmanov savetnik za nacionalnu sigurnost, general Markica Rebić, otkrio je da je on koordinirao snimanje telefonskih razgovora Slobodana Miloševića iz Karađorđeva i godinama čitao stenograme koji su ga svaki dan čekali na stolu. U njegovom sefu se na kraju nalazilo 'sedam ili osam tomova uvezanih Miloševićevih razgovora'. - Imam svoje mišljenje o Miloševiću i ti ga stenogrami nisu mogli promeniti. U 'Globusu' su objavljeni samo sporadični delovi koji ga predstavljaju u sasvim pogrešnom svetlu. Čitajući bezbroj Miloševićevih razgovora sa saradnicima, video sam da je imao autoritet u odnosu na te ljude. Imao je umeće političkog rada. Osim toga, jako mu je bilo stalo do medija. Zvao bi urednika i diktirao mu reči koje će upotrebiti u komentaru. To je non-stop radio - rekao je Rebić.
On je precizirao da su prisluškivani i mnogi strani državnici, ali je odbio da ih imenuje. General Rebić je izjavio da njegove službe Miloševića nisu prisluškivale uz pomoć Amerikanaca, 'što ne znači da nije bilo pomoći Amarikanaca'.
