Izvor: Studio B, 29.Jul.2014, 12:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima
Danas se u Srbiji prvi put obeležava Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima. Od početka godine 86 žrtava trgovine ljudima
Koordinator za borbu protiv trgovine ljudima MUP-a Srbije Mitar Đurašković izjavio je juče da je od početka godine identifikovano 86 žrtava trgovine ljudima i da je dominantna bila radna eksploatacija.
"Od 86 žrtva 75 je bila radna eksploatacija - građevinski radnici, a 11 slučajava je bila seksualna eksploatacija, prinuda na prosjačanje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << prinuda na brak", rekao je Đurašković gostujući na RTS-u.
On je radnicima koji odlaze u inostranstvo na rad, posebno u zemlje gde nije potrebna viza kao što je Rusija, poručio da poštuju propisi te zemlje, da nabave radne viza pre odlaska i da provere agencije koje ih vode.
Govoreći o prijavama nestanka maloletnih lica, Đurašković kaže da je u najvećem broju slučajeva reč o bekstvo od kuće iz porodičnih razloga, zbog neslaganja roditelja da deca idi na odmor sa drugarima, zbog loših ocena.
"U 98 slučajeva se ovakvi nestanci završe srećno. I preostala dva odsto slučajeva su rasvetljeni, ali se dešava da su deca van zemlje kod drugog roditelja...", naglašava Đurašković.
On kaže da se slučaj nestanka 15.godišnje devojčice iz Subotice za sada ne može povezati sa trgovinom ljudima.
U Srbiji od 2000. identifikovano 739 žrtava trgovine ljudima
U Srbiji je, od 2000. do 2013. godine, prema zvaničnim podacima, identifikovano 739 žrtva trgovine ljudima, saopštila je danas NVO Atina, ističući da fenomen ropstva u 21. veku nije iskorenjen i da su milioni žena, dece i muškaraca svakodnevno eksploatisani.
Kako se navodi u saopštenju povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, koji se obeležava sutra, zvanične statistike ne ukazuju na prave dimenzije problema, a još manje rasvetljavaju položaj žrtava.
Milioni ljudi u svetu trenutno su, dodaje se, žrtve modernog ropstva - seksualne ekspolatacije, prinudnog rada i najgorih oblika dečijeg rada.
Iako većina zemalja tvrdi da se kod njih ljudska prava i slobode u potpunosti ostvaruju, kako se ocenjuje u saopštenju, fenomen ropstva u 21. veku nije iskorenjen, jer su milioni žena, dece i muškaraca, primorani na pružanje seksualnih usluga, rad u kućama i na plantažama, prosjačenje...
Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije za muškarce, žene i decu koji su izloženi riziku od svih oblika eksploatacije u zemlji i inostranstvu, dok strani državljani takođe mogu da budu žrtve trgovine ljudima, najčešće u cilju seksualnog iskorišćavanja i prisilnog rada.
"Svedoci smo da su u Srbiji svakodnevno stotine dece prinuđene na prošnju, da se sklapa veliki broj prinudnih "brakova", pri čemu su deca žrtve, a da sistem još nema izgrađene mehanizme za prevenciju i njihovu zaštitu", navode iz NVO Atina.
Ta NVO ističe i da je povećan broj tražilaca azila, izbeglica i iregularnih migranata koji beže u potrazi za mirom i srećom i koji putuju i žive u teškim okolnostima, kao i da smo svedoci siromaštva i diskriminacije pojedinih grupa i nasilja na koje se ne reaguje adekvatno i efikasno.
Sve to su, kako je saopšteno, rizici od trgovne ljudima i zato i društvo i građani imaju odgovornost da se uključe u borbu protiv te pojave.
Trgovina ljudima je teško krivično delo i ozbiljan društveni problem, jer najdrastičnije ugrožava osnovna ljudska prava - pravo na život, na slobodu izbora, na slobodu kretanja...
Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima se obeležava po prvi put 30. jula ove godine, nakon što je ustanovljen novembra prošle godine u okviru rezolucije "Poboljšanje koordinacije napora protiv trgovine ljudima", usvojene na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
NVO Atina saopštava i da je za 10 godina rada pružila zaštitu i dugoročnu podršku mnogim žrtvama, njihovoj deci i porodicama, kao i da ih je iskustvo u neposrednom radu sa 267 korisnica i korisnika uverilo u neophodnost aktivnog uključivanja države i institucija u uspostavljanje i unapređenje pravovremene, efikasne i sistemske zaštite i podrške žrtvama.
Međutim, dodaje se, privremena kuća - sklonište NVO Atine, koje je bezbedan smeštaj za žrtve trgovine ljudima u Srbiji, nema fondove od oktobra 2013. godine.
Pretpostavka izgradnje efikasnog sistema je postojanje jasno definisanog i u praksi funkcionalnog mehanizma upućivanja koji bi obezbeđivao adekvatnu i dobro strukturisanu podršku najosetljivijim i najranjivijim grupama stanovništva.
