Izvor: RTS, 30.Okt.2012, 19:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svedoci: Ne zna se ko je pucao na Markale

Nije moglo da se utvrdi ko je ispalio granatu koja je na pijaci Markale u Sarajevu ubila i ranila oko 200 građana, rekli bivši pripadnici Unprofora na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom.

Trojica oficira iz Kanade, bivših pripadnika Unprofora, posvedočila su danas na suđenju Radovanu Karadžiću pred Haškim tribunalom da u zimu 1994. nije moglo biti utvrđeno ko je ispalio minobacačku granatu koja je na pijaci Markale u Sarajevu ubila i ranila oko 200 građana.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Prema optužnici koja tadašnjeg predsednika Republike Srpske, između ostalog, tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima, granata je na Markale bila ispaljena sa položaja Vojske RS iznad grada. U prvoj eksploziji na Markalama, 5. februara 1994. godine poginulo je 66, a ranjeno 140 građana.

Penzionisani kanadski pukovnik Stiven Žudri, major Džon Rasel i general Majkl Gotje izjavili su, svedočeći u Karadžićevu odbranu, da istrage koje je sproveo Unprofor i u kojima su oni učestvovali, nisu mogle utvrditi tačan položaj sa kojeg je granata na Markale bila ispaljena, niti koja je strana za to bila odgovorna.

Rasel koji je na Markalama istraživao na dan eksplozije, sugerisao je da je granata mogla biti ispaljena sa položaja Armije BiH u blizini, zbog velikog ugla pod kojim je pala na pijacu.

"To je bilo moj lični osećaj, ono u što sam ja verovao, ali u mom izveštaju ja nisam mogao da kao počinioca označim jednu ili drugu stranu, već samo da navedem minimalnu i maksimalnu udaljenost sa koje je granata mogla doleteti, a ona se protezala sa obe strane fronta", istakao je Rasel.

Rasel je rekao da je utvrdio da je projektil doleteo iz pravca istok-severoistok, sa udaljenosti između 300 i 5.500 metara.

Propusti u istrazi

Prema njegovim rečima, do istog rezultata, došao je i Gotje koji je istragu na Markalama sproveo šest dana posle eksplozije, 11. februara 1994.

Svedok Žudri, koji je u kritično vreme u Zagrebu proučio rezultate svih Unproforovih istraga, iako sam nije bio na Markalama, ukazao je da zbog više propusta u istrazi poput uklanjanja ostatka granate iz kratera, ni ugao pada, ni pravac doleta projektila nisu mogli biti pouzdano utvrđeni.

Prema Žudrijevim rečima, i rezultati manjkavih istraga Unprofora pokazivali su da je granata mogla doleteti sa teritorije koju je većim delom kontrolisala muslimanska strana.

"Ako su Markale bile nameravani cilj, bilo ih je nemoguće pogoditi jednom jedinom granatom", bez prethodnih minobacačkih dejstava tog dana, posvedočio je Žudri. "Najefikasniji način da se pijaca pogodi bio bi da granata ručno lansira sa krova obližnje zgrade", dodao je Žudri.

U unakrsnom ispitivanju, tužioci su nastojali da ospore stručnost svedoka Rasela i Žudrija. Rasel je potvrdio da je pre istrage na Markalama imao malo iskustva u analiziranju kratera od eksplozija.

Dok ga je unakrsno ispitivao tužilac Alan Tiger, Žudri je potvrdio da nije učestvovao u istrazi na samim Markalama, ni ispitivao fizičke dokaze, niti je razgovarao sa svedocima. Prihvatio je i da nema osnove da osporava iskaze očevidaca.

Tužilac je svedoku predočio i iskaze drugih oficira Unprofora da je stabilizator granate, nakon što je uklonjen iz kratera, bio vraćen kako bi bio utvrđen ugao i pravac doleta, ali je svedok ostao pri iskazu da to nije bilo ispravno.

Tiger je predočio i da je svedokova tvrdnja da je veći deo teritorije sa koje je granata mogla doleteti bio pod kontrolom Armije BiH zasnovana na nepotpunim podacima.

Na poziv tužioca da opiše kako bi se granata mogla baciti sa krova zgrade, Žudri je rekao da je to mogla učiniti jedna ili dve osobe. Svedok je procenio i da je težina granate oko 60 kilograma, nasuprot Tigeru koji je, na osnovu tablica, kazao da je projektil težak oko 12 kilograma.

"Po vašoj izjavi, osobe koje bi bacile granatu morale bi zatim da siđu među mrtve i umiruće i ubace stabilizator granate u krater pod uglom koji bi pokazivao da je granata proletela pored zgrade", pitao je tužilac, na šta je svedok odgovorio potvrdno.

Svedok Gotje potvrdio je tokom unakrsnog ispitivanja da po njegovim saznanjima, nije bilo stalnih minobacačkih položaja Armije BiH u zoni iz koje je bilo moguće ispaliti granatu na Markale.

Suđenje Karadžiću, optuženom i za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje za taoce pripadnika Unprofora, 1992-95, biće nastavljeno sutra.

Nastavak na RTS...