Izvor: Glas javnosti, 01.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudije ne znaju daje Cane na slobodi
BEOGRAD - Suđenje takozvanoj Canetovoj grupi, čijih se 15 članova tereti za učešće u švercu cigareta tokom 1995. i 1996. godine, nastavljeno je juče u Specijalnom sudu prema ranijem planu - saslušanjem optuženog Mihalja Kertesa, nekadašnjeg direktora Savezne uprave carina. Sudija Milena Rašić, koja predsedava tročlanim većem, na početku pretresa nije se posebno osvrnula na činjenicu da su optuženog Stanka Subotića Caneta 26. juna ruske pravosudne vlasti pustile iz ekstradicionog >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pritvora smatrajući da nema mesta njegovom izručenju. Do toga je došlo pošto naš sud još nije zvanično obavešten o puštanju Subotića, protiv kojeg je postupak razdvojen 19. maja, jer se, posle hapšenja 28. aprila, očekivalo njegovo izručenje iz Rusije.
Prema proceduri, ruske vlasti dokumentaciju o puštanju Subotića treba da dostave našem diplomatskom predstavništvu u Moskvi, ono Ministarstvu pravde Srbije, koje zatim te spise prosleđuje nadležnom, Specijalnom sudu. Tek tada stvoriće se mogućnost da sudsko veće odlučuje o sudbini krivičnog postupka protiv Subotića. Jedna od mogućnosti je da situacija ostane ovakva kakva jeste, odnosno da slučaj „miruje“ zbog nedostupnosti okrivljenog sudu, što bi trajalo do, recimo, njegovog hapšenja u nekoj zemlji koja bi ga izručila. Druga mogućnost je da se postupci spoje i Subotiću sudi u odsustvu, treća bi bila da naš sud ipak prihvati jemstvo i omogući Subotiću da se brani sa slobode...
Jedan od Subotićevih branilaca, advokat Vladimir Beljanski juče je rekao da će sve dalje odluke biti donete posle konsultacije s klijentom, za kojeg nije želeo da otkrije gde se trenutno nalazi iz, kako je rekao, bezbednosnih razloga.
Upitan hoće li po treći put nuditi jemstvo, koje je već dostiglo astronomskih dva miliona evra, kao garanciju za odbranu sa slobode, Beljanski je objasnio da se jemstvo može ponuditi u svakom trenutku bez obzira na fazu u kojoj je krivični postupak, ali da takva odluka apsolutno zavisi od njegovog klijenta.
NIJE BILO EKIPE
Mihalj Kertes je juče ponovo odbacio navode optužnice koji ga terete da je kao direktor Carine na granične prelaze slao ekipe vanrednih mera kontrole (VMK) koje su, navodno po njegovom nalogu, propuštale kamione natovarene cigaretama bez carinjenja. „Nije postojala Kertesova VMK ekipa, oni su imali svog načelnika, niti je ta ekipa mogla da dođe na prelaz i propusti kamione. To nema nigde, to nema ni u Bijafri“, rekao je Kertes, govoreći o sebi u trećem licu i detaljno objasnio zakonom regulisanu proceduru carinjenja, istakavši da je na carini „sve rađeno po zakonu“.
„DIZAĆE NAM SPOMENIK“
Kertes je rekao i da je „njegov kraj počeo“ pošto je sprečio šverc kada je imenovan za prvog čoveka Carine i 1994. godine povećao prihod od naplate carina sa 300.000 dinara dnevno na 25 miliona dinara. „Carina je 1995. godine i 1996. godine, u periodu koji obuhvata optužnica, bila najbolja u Evropi po suzbijanju šverca droge, oružja... Godišnji prihodi bili su veći od planiranih, a razlika je u tom periodu sankcija korišćena za spas države. Carina je finansirala 1.182 preduzeća. Nismo mi banda i država nam kad-tad mora podići spomenike“, rekao je Kertes.
Recimo da je Subotićeva ponuda najviša u istoriji srpskog pravosuđa, a da je odbijena iz, kako nam je objašnjeno, krajnje formalnih razloga, odnosno da je pritvor Subotiću određen iz više zakonom predviđenih razloga, a ne samo zbog opasnosti od bekstva.
„Ništa u optužnici nije tačno osim mog imena“, rekao je Kertes, koji je odbranu izneo čitajući beleške koje je držao ispred sebe, ponovivši odbranu koju je relativno skoro izneo u procesu gde mu se sudi za pripadnost grupi Siniše Stojičića, brata ubijenog generala Radovana Stojičića Badže.
„U optužnicama piše da sam puštao kamione za tri bande, ali ne piše da sam uzimao svoj deo. To je nemoguće, zašto bih puštao kamione, a da ne uzmem svoj deo? Mene tužilac pravi imbecilom, a ja ipak nisam debil“, rekao je Kertes.
„Ja sam dežurni krivac od 2000. godine, kada god je nekome trebalo, podizana je optužnica protiv mene. Zvanično sam ucenjen od Haškog tribunala da putem video-bima izgovorim tri unapred napisane rečenice protiv Slobodana Miloševića, i onda ne bi bilo ovih optužnica, ali sam to odbio“, rekao je bivši direktor SUC u, kako voli da istakne, tri mandata.
