Izvor: Politika, 20.Feb.2015, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta povezuje poslednje monstruozne zločine
Razlog za ubistva u Mirijevu, Beloj Crkvi i Batajnici može da bude socijalni okvir ili situacija koja je za izvršioca bila nepovoljna
Bez obzira na zajedničke imenitelje, način izvršenja i izuzetnu brutalnost, zločine u Mirijevu, Beloj Crkvi, u kojima su ljudi najpre ubijeni, a potom su im odsečeni ekstremiteti i Batajnici, u kojem je čovek vozaču automobila mačetom odsekao nos a potom mu naneo smrtonosne povrede ubodom u preponu, počinile su osobe koje nemaju istu strukturu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ličnosti. Stručnjaci sa kojima je „Politika” razgovarala tvrde da se osumnjičeni karakterno uglavnom razlikuju i da nisu duševno bolesne osobe. Ono što za izvršioce može da bude zajedničko, prema rečima „Politikinih” sagovornika, jeste izuzetno jak podsticaj koji ih je „naterao” da počine svirepe zločine.
Da podsetimo, u beogradskom naselju Mirijevo 1. februara pronađen je mrtav Drago Mašulović. Telo, bez ruku i nogu, našao je njegov kum koji je pošao da ga traži jer mu se Mašulović nije javljao na telefon. Beogradska policija uhapsila je Obrena Zirojevića zbog sumnje da je izvršio ovaj zločin. Svega desetak dana kasnije, u Beloj Crkvi pronađeno je raskomadano telo Pavela Anke. Zbog sumnje da ga je ubio uhapšen je Milan Grujičić u čijem su dvorištu pronađeni delovi tela. Prve pretpostavke govore da iza ova dva zločina stoji novac. Gotovo istovremeno s ubistvom u Beloj Crkvi, javnost je zaprepastio i zločin u beogradskom prigradskom naselju Batajnica. Za sada nepoznati napadač, mačetom je odsekao nos Stevanu Katiloviću, a potom ga ubo u preponu od čega je čovek iskrvario i preminuo.
Psiholog i dugogodišnji sudski veštak Milan Kostić objašnjava da razlog za ovako silno oslobađanje destruktivnih impulsa može da bude socijalni okvir, neka situacija koja je za potonjeg izvršioca zločina nepovoljna, njegova frustracija...
– Bez obzira na to što način izvršenja ukazuje na zajedničke odlike ovih ubistava, oni imaju različite „autore”. Sam način izvršenja dela može da ukazuje na neke, ali ne obavezno i na bitne osobine ličnosti koja ih je počinila. Da su izvršenja na bilo koji način povezana, to bi značilo da u njihovoj pozadini stoji neki iracionalan motiv što u konkretnim slučajevima, govorim o zločinima u Mirijevu i Beloj Crkvi, nije slučaj. Ovde postoji racionalni motiv, a to su pare. Novac je motiv kod osoba koje racionalno nastupaju i misle, delaju kada dođe do neke kulminacije, osvetničkog besa koji kulminira narcisoidnim i osvetničkim načinom rešavanja problema. Pri svemu ovome, oni ne vode računa o osobi nad kojom se nasilje sprovodi, jer nju ne posmatraju kao ljudsko biće, nego kao nešto što ih ometa u životu. Ono što je u većini slučajeva karakteristično za ovakve osobe jeste nedostatak straha da će biti uhvaćeni – navodi Kostić.
Praksa, prema rečima ovog psihologa i dugogodišnjeg sudskog veštaka, pokazuje da u sva tri slučaja, naročito onog koji se odigrao u Batajnici, postoji visoki stepen odlučnosti na agresiju.
– Pretpostavka je forenzičara sudskih veštaka, da su takve osobe, po pravilu već registrovane kao izvršioci nekih krivičnih dela, da u policiji imaju svoje kriminalističke dosijee. Prosto je nemoguće zamisliti da osobe sa takvim nasilnim kapacitetima i unutrašnjim podsticajem na nasilje sa tim mogu da se bore, recimo, 20 ili 30 godine i da ih sredina u kojoj provode najviše vremena opaža na pozitivan način. To bi bio veliki apsurd i ta agresija jednom mora da eskalira – objašnjava psiholog.
Da osim morbidnosti i bizarnosti zločina u beogradskom naselju Mirijevo i u Beloj Crkvi ne može da se stavi drugi znak jednakosti, slaže se i kriminolog Zlatko Nikolić. On navodi da su oba ubistva podražavanje to jest imitacija onoga što se servira preko pojedinih medija.
– Ne može da se kaže da je to ubistvo u Mirijevu jedinstveno i da nikada pre toga nije počinjen zločin na takav način. Koliko su samo puta na televiziji emitovane emisija u kojima se govori o mafijaškim likvidacijama, svirepim ubistvima... Ne možemo da kažemo ni da je ubistvo i odsecanje udova u Beloj Crkvi kopija onoga što je otkriveno u Mirijevu. Prema informacijama koje imam, počinilac ubistva u Beloj Crkvi je u Rumunije ranije osuđivan za trgovinu ljudima. Zamislite kakav čovek neko mora da bude da bi se time bavio– navodi Nikolić.
On se slaže i da slučaj „Batajnica” karakteriše visok stepen agresivnosti, uglavnom samoagresije. Nekada se nažalost, objašnjava kriminolog, dešava da osobe samodestruktivnost okrenu ka drugima.
– Uvek postoji neki okidač koji ovakve ljude „natera” da reaguju i na najbrutalnije načine. U konkretnom slučaju, taj okidač je bila automobilska sirena koja je izvršioca „pomerila” iz nekog njegovog sveta i to je bilo kobno – završava Nikolić.
-------------------------------------------------------
Duševno poremećene osobe i zločin
Milan Kostić, psiholog i dugogodišnji sudski veštak i kriminolog Zlatko Nikolić, zajedničkog su stava da zločine u Mirijevu i Beloj Crkvi nisu počinile duševno poremećene osobe.
– U oba slučaja se kao motiv pominje dug. To je vrlo netipično za duševno poremećene osobe koje obično žive u nekom svom, autističnom svetu i koje su same sebi dovoljne. Dug kao motiv ili animozitet nema tu „liniju” da ih motiviše – objašnjava Kostić.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 20.02.2015.
