Izvor: Politika, 08.Maj.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sreten Jocić ne puši i nema vozačku dozvolu
Novinari, policajci, građani i „ostali”, opsednuti su likom i delom Joce Amsterdama. I kad se bude saznalo šta je i ko je on, opsednutost će ostati
Sreten Jocić nema vozačku dozvolu i ne puši, naslov je ovog teksta i, valjda je tačan. Vozila koja su mu odneta iz dvorišta Tolostojeve 33 kada je, 27. aprila, po nalogu Specijalnog tužilaštva, na osnovu dojave policije i tužilaštva Hrvatske, privođen u beogradsku policiju, kao osumnjičeni organizator ubistva Ive >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pukanića, nisu njegova već njegovih prijatelja.
Tako je u gledanoj TV emisiji objasnio svedok hapšenja, Hadži Dragan Antić, šta je, kao prisutan građanin, potpisao u policijskom kartonu. Džip „leksus”, i još jedan zvani „grand čiroki” i automobil marke „audi 8” odneti su paukom „Parking servisa” u policiju kao dokazni materijal.
A šta je s cigaretama? Sreten je nepušač, čuli smo, pa prema tome, rekao je svedok, ni ne bavi se švercom cigareta. I samim tim, nagovestio je zaključak, nije „imao ni razloga” da se zakači i bude osvetoljubiv prema Ivi Pukaniću koji je prozivao šefove „duvanske mafije”.
A da Hrvati od Srba naruče ubistvo Pukanića, isto je neumesno jer Hrvati umeju da organizuju ubistvo – dokaz je hrvatski dobrovoljac Čiko, uhvaćen i pritvoren jer je hteo da ubije bolivijskog predsednika Moralesa.
Tako je rekao svedok građanin, zatečen na licu mesta u ulici Tolstojeva 33, prilikom pretresa, odnošenja vozila i privođenja Sretena Jocića koji ima mesečna primanja od 600 evra. I stručnjak je za dijamante jer je završio dva prestižna koledža, niži za rubine i viši za – dijamante. Umesto da bude veštak, recimo kada je obijena juvelirnica u Kolarčevoj ulici a sumnjalo se na grupu „Pink Panter” jer se razume u dragulje, ispalo je da mora da se pravda što je u Zagrebu, jednom od tri moguća centra „duvanske mafije”, ubijen „tamo neki novinar”. I da je on uticao. Obavešteni ljudi tvrde da je Rovinj pravi centar ne balkanske nego evropske „duvanske mafije”, da se Joca bavi „belim prahom” a duvanom neki iz Podgorice, Zagreba, Rovinja i Beograda a ne iz Male Krsne odakle je dotični.
Pune tri godine je Sretenu Jociću u Srbiji, ograničeno i praćeno kretanje. Ima obavezu da se istražnom sudiji javlja bilo gde da krene van Beograda. A i prisluškivan je. Koliko on da nabavi mobilnih kartica, toliko službenici BIA više moraju da rade. Da bi otišao u Crnu Goru, mora da se zna. I javi. Ili da ode u Podgoricu inkognito. Da dogovora poslove. U Zagrebu kažu upućeni da je za ubicama Pukanića raspisana nagrada. Za Jocićem, kao eventualnim naručiocem – nije! Novinarsko poštovanje slučaja je takvo da niko nije kriv dok se ne dokaže. Mnogi bi Jocića odavno poslali na doživotnu robiju, da se pitaju. Pre suđenja. A ne pitaju se. On ima „medijsku pažnju” kao da je TV ili filmska zvezda. Živeo je dok nije uhapšen u kući bivšeg predsednika na Dedinju. Priča se da je ovo ili ono, šef svih šefova podzemlja, da „Srbijom neće vladati kriminalci” tako da je Sreten Jocić, hteo ne hteo, medijska ličnost, kriminalac, naivac, krvoločni egzekutor – ili nešto peto.
Priča je toliko da mnogi neće verovati u istinu o Joci i kada ona bude saopštena. Svako će verovati u svoju verziju slučaja Joce Amsterdama.
Ozren Milanović
[objavljeno: 09/05/2009]
