Izvor: Večernje novosti, 29.Dec.2012, 22:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbima uvek duple kazne

RATNI zločini u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj različito se kažnjavaju. A razlike nisu male - od tri godine koliko neko može da dobije u Hrvatskoj do čak 45 godina, koliko može da dodeli Sud BiH. Na primer, nedavno su optuženi za ratni zločin počinjen nad 34 zatvorenika, Srbina i vojnika JNA, u logoru Kerestinac kažnjeni od jedne do tri godine zatvora. Kao olakšavajuća okolnost Županijski sud u Zagrebu uzeo je činjenicu da su “učestvovali u odbrambenom ratu”. Nekoliko dana kasnije Apelacioni sud Srbije je jednom od osuđenih za isto krivično delo - zlostavljanje civila u logoru Ekonomija, Vukovar - povećao kaznu zatvora sa 15 na 20 godina. - Kad se u Srbiji sudi za ratni zločin gotovo uvek se dodeljuje najveća zakonska kazna od 20 godina ili minimalno 15. Mi se uvek pridržavamo standarda - kaže za “Novosti” advokat Branislav Tapušković. - Međutim, u Hrvatskoj se uvek polazi od principa da su optuženi “branili svoj narod”, kao da drugi nisu branili svoj. I zakonska rešenja i kazne koje se izriču su starategija ponižavanja i kažnjavanja protiv Srba, smišljena još kada se osnivao Haški tribunal. PATRITSKO SUDOVANJE - SUĐENJA po matrici “naši” i “njihovi” vraćaju nas u vreme ratnih politika i patriotskog sudovanja - kaže Branko Perić, sudija Suda BiH. - Zabrinjavajuće je kada sudija u optuženom vidi borca na braniku domovine, a ne vinovnika teškog zločina protiv čovečnosti. Srbija i Hrvatska, pri tom, primenjuju isti zakon koji je nasleđen iz SFRJ i važio je u periodu 1992-1995. kada su dela počinjena, a koji predviđa kazne između pet i 20 godina zatvora. Istovremeno, Sud BiH primenjuje novi zakon koji predviđa kazne od 10 do 45 godina. - Tako različita zakonska rešenja i njihova primena stvaraju velike probleme, jer novi zakon sa većim kaznama primenjuje jedino Sud BiH, dok ostali sudovi u regionu, uključujući i entitetske u BiH primenjuju stari zakon - objašnjava advokat Miodrag Stojanović, koji zastupa više predmeta u Hagu, sudovima BiH i entitetima. Tako se može desiti, kaže on, da neko iz Sarajeva bilo Istočnog, bilo federalnog, umesto 15 godina koliko bi dobio u Okružnom sudu za neko delo, dobije 40 u Sudu BiH. - Zakonski je predviđeno i da se uvek primenjuje lakši Krivični zakon. Mi smatramo da je lakši stari iz doba SFRJ, dok u Sudu BiH, kažu da to nije tačno. I to stvara velike probleme - ističe Stojanović za “Novosti”. Neki pravnici velike razlike u presudama objašnjavaju, kako različitim zakonima, tako i okolnostima u kojima je zločin počinjen. - Sud najpre utvrđuje činjenično stanje, pa se uzimaju olakašavajuće i otežavajuće okolnosti - pojašnjava Savo Štrbac, pravnik i direktor Dokumenatcionog centra “Veritas”. - Hrvatski zakon predviđa i posebno olakašavajuće okolnosti. Zbog toga su u Hrvatskoj moguće kazne i ispod zakonskog minimuma od pet godina, naročito za pripadnike hrvatske vojske. Štrbac, osim slučaja Kerestinac, navodi i primer Mihaila Hrastova koji je za zločin na Koranskom mostu u Karlovcu, kada je ubijeno 13 vojnika JNA, dobio četiri godina. Iskustva pokazuju da u BiH i Hrvatskoj visina kazne zavisi i od nacionalnosti. - U hrvatskom pravnom sistemu, ako se sudi Srbinu za neko delo i Hrvatu za isto to delo, kazne će biti različite. Srbin će dobiti veću, a Hrvat manju kaznu - kaže za “Novosti” Saša Milošević, zamenik predsednika Srpskog nacionalnog veća u Hrvatskoj. On navodi primer Srbina, pripadnika Teritorijalne odbrane SAO Krajina, koji je za udaranje hrvatskih zarobljenika dobio kaznu od tri godine i šest meseci zatvora. A Hrvat koji je ubio 13 zarobljenika kažnjen je sa četiri godine zatvora. - Svih ovih godina suđenja u Hrvatskoj su pristrasna i nedovoljno profesionalna kada su u pitanju okrivljeni sa srpske i hrvatske strane - rekao nam je Milorad Pupovac, predstavnik srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj. Ništa bolje nije ni u BiH. Ako se analizira praksa Odjela za ratne zločine Suda BiH, dobiće se slična slika. Naime, ovaj sud je dvojici braće, koji su Srbi, izrekao kazne zatvora od jedanest i deset godina za premlaćivanje grupe civila bošnjačke nacionalnosti. U drugom slučaju je jednom Bošnjaku smanjio kaznu od jedanaest na tri godine, iako je bio osuđen za isto krivično delo - fizičko i psihičko zlostavljanje hrvatskih civila vojnika. Sud kao posebno olakšavajuću okolnost nalazi činjenicu da su zločini predstavljali reagovanje na prethodno “pronalaženje tela ubijenih Bošnjaka”. - Srbi su uvek agresori, od Slovenije, preko Hrvatske do BiH - kaže advokat Tapušković. - A za zločine počinjene u Dobrovoljačkoj, u Pofalićima, na Alipašinom polju, za kolonu u Tuzli, za hiljade poklanih Srba u Sarajevu niko ne odgovara.

Nastavak na Večernje novosti...