Izvor: S media, 27.Maj.2010, 17:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi nikad ne bi ubili Izetbegovića
Optuženi Radovan Karadžić tvrdio je danas pred Haškim tribunalom da "Srbi nikad ne bi ubili Aliju Izetbegovića", uzvraćajući na izjavu svedoka optužbe Kolma Dojla da je u aprilu 1992. Izetbegović strahovao da će biti ubijen ako krene na sarajevski aerodrom.
Bivši predsednik Republike Srpske optužen je za genocid u Srebrenici i još osam bosanskih opština, artiljerijske napade na civile u Sarajevu, etničko čišćenje i zločine protiv čovečnosti širom BiH i uzimanje >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << medjunarodnih talaca 1992-95.
Irski pukovnik Dojl 1992. je bio posmatrač Evropske zajednice i lični izaslanik medjunarodnog mirovnog posrednika lorda Pitera Karingtona (Peter Carrington) u Sarajevu.
Dok ga je Karadžić unakrsno ispitivao, Dojl je potvrdio da je u aprilu 1992. imao teškoća da ubedi Izetbegovića, tadašnjeg predsednika Predsedništva BiH i lidera Muslimana, da krene na pregovore u Lisabon.
Prema Dojlovim rečima, Izetbegović je strahovao da će na putu ka sarajevskom aerodromu, koji su kontrolisali Srbi, biti ubijen.
"Srbi nikad ne bi ubili Izetbegovića...Puštali su na punktovima čak i generala Rasima Delića...Vaša špekulacija da bi Srbi ubili Izetbegovića je neosnovana, zato što mi nemamo tradiciju terorizma i protiv smo ubijanja", odgovorio je Karadžić.
Svedok je, medjutim, uzvratio da se kasnije pokazalo da su Izetbegovićeva strahovanja bila "opravdana, jer ga je po povratku iz Lisabona, početkom maja 1992, JNA uzela za taoca". Dojl je dodao i da je sa srpskih barikada jednom pucano na njega, dok je pokušavao da se probije do aerodroma.
Prema Karadžićevim rečima, medjutim, lideri bosanskih Muslimana u to vreme već su se bili odlučili na rat, zato što su krajem aprila naredili blokiranje sarajevskih kasarni JNA, a početkom maja i "ubijanje vojnika" u napadima po gradu i u Dobrovoljačkoj ulici.
Dojl je, s druge strane, podsetio optuženog da je tada širom BiH već bilo u toku "široko etničko čišćenje koje su sprovodili Srbi" i da je Sarajevo bilo "u opsadi".
Na Karadžićevo pitanje da li je Sarajevo bilo "u opsadi ili u okruženju", svedok je odgovorio da je to "terminološka razlika", a da je suština da su srpske snage uskraćivale stanovništvu slobodu kretanja.
"Ako nije bila opsada, zašto su morali da iskopaju tunel ispod aerodroma da bi u grad dopremali potrepštine", pitao je Dojl.
Na Karadžićevu ponovljenu tvrdnju da su muslimanske snage bile dobro naoružane, svedok je odvratio da je količina oružja koje su one imale bila "mala" u poredjenju s arsenalom JNA i bosanskih Srba.
Karadžić je Dojlu predočio svoje naredjenje iz aprila 1992. o zabrani premeštanja nesrpskog stanovništva i poništavanju prenosa imovine na srpske vlasti.
Napominjući da je zadovoljan što je njegov pritisak na Karadžića, tokom susreta u Briselu, urodio tim naredjenjem, Dojl je konstatovao da ono potvrdjuje da su snage bosanskih Srba premeštale nesrpsko stanovništvo i oduzimale mu imovinu.
"Ja sam to tada prvi put čuo od vas...Toga je bilo samo u dve opštine, Ključu i Sanskom Mostu, s kojim nismo imali veze...A kad terate nekog da prenese svoju imovinu, on stane da se misli i to je ometanje, a ne pospešivanje premeštanja stanovništva", rekao je Karadžić.
Unakrsno ispitivanje svedoka Dojla, Karadžić će završiti sutra.
