Izvor: Blic, 02.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Specijalci sa dozvolom za ubistvo
Specijalci sa dozvolom za ubistvo
BEOGRAD - Uspeh borbe protiv organizovanog kriminala zavisi od izbora ljudi koji će u tome učestvovati. Domaće podzemlje duboko je ušlo u policiju, pravosuđe i deo političkog establišmenta. Potrebno je, pre svega, da država stekne poverenje kod policajaca, ali i da im da rok od šest meseci do godinu dana za prva hapšenja i razbijanja većih organizovanih kriminalnih grupa - kaže za 'Blic' Marko Nicović, bivši šef beogradske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << policije.
Prema njegovim rečima, za uspešan rad specijalne policije trebalo bi da se angažuje 200 do 300 policajaca, starosti između 25 i 40 godina, zbog fizičke i mentalne spremnosti. Operativci kriminalističke policije moraju biti opremljeni vrhunskom tehnikom za praćenje, fotografisanje, prisluškivanje i prikupljanje dokaza. Drugi deo posebnih policijskih jedinica, kaže Nicović, trebalo bi da čine specijalci koji obavljaju opasne poslove i hapšenja. Slične jedinice u svetu imaju takozvanu dozvolu za ubijanje, odnosno pravo da ubiju svaku naoružanu osobu koja im se suprotstavi prilikom hapšenja. O ubistvima koja počine specijalci prilikom ovih akcija nikada ne se vodi istraga, navodi Nicović. Specijalna policija morala bi da ima i tajne novčane fondove za plaćanje usluga kriminalcima. Radom specijalne policije trebalo bi da rukovodi specijalni tužilac, koji bi, kaže Nicović, jedini kontrolisao zakonitost rada ove službe.
Prema nacrtu antimafijaškog zakona, koji bi uskoro trebalo da se nađe pred poslanicima Republičke skupštine, predviđeno je postojanje specijalne policijske jedinice za borbu protiv organizovanog kriminala.
Prema predlogu zakona, svi državni organi imaće obavezu da specijalcima stave na raspolaganje sva sredstva kojim raspolažu. Ministar unutrašnjih poslova uređivaće rad ove službe i postavljati i razrešavati starešinu posebne policije po pribavljenom mišljenju specijalnog tužioca.
Specijalci će, prema predlogu zakona, po odobrenju istražnog sudije moći da angažuju takozvane prikrivene islednike ako se krivično delo ne može drugačije otkriti, sprečiti ili dokazati, ili bi to bilo skopčano sa nesrazmernim teškoćama. Mandat prikrivenog islednika trajao bi tri meseca i mogao bi se produžiti za još toliko, ukoliko to opravdavaju okolnosti, dok bi u istrazi krivičnog dela terorizma prikriveni islednik mogao da deluje dok za to postoji potreba. Prikriveni islednik specijalne policije mogao bi da, po rešenju istražnog sudije, tajno pretrese stan, ali i da uđe u nečiji stan ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi za ulazak policije u stan bez sudskog naloga. Prilikom ulaska, prikriveni islednik, po dozvoli sudije, može tajno da snima razgovore. Predstavnici specijalne policije koji rade kao prikriveni islednici moraju da pišu dnevne izveštaje i tehničku dokumentaciju i da ih dostavljaju istražnom sudiji i specijalnom tužiocu. Po završetku ovih mera, policija pravi poseban izveštaj u kome navodi početak i završetak mere, podatke o službenim licima, vrstu i broj tehničkih sredstava koja su primenjena, broj i identitet obuhvaćenih osoba, vrstu krivičnog dela koje je sprečeno i ocenu koliko su ovi postupci doprineli cilju. Policija mora da dostavi tužiocu foto, video, audio ili elektronsku dokumentaciju.
Ako šest meseci posle završetka rada prikrivenog islednika specijalni tužilac ne pokrene postupak protiv osumnjičenih, svi podaci koji su na ovaj način prikupljeni moraju da budu uništeni. Zakon predviđa da se osobe na koje se prikupljeni podaci odnose moraju obavestiti da su protiv njih primenjivane mere prikrivenog islednika. S druge strane, osumnjičeni se ne bi morali obaveštavati ukoliko bi to ugrozilo svrhu istrage.
Prikriveni islednici moći će da nekim osobama nude sklapanje određenih poslova i tako ih navoditi da počine krivična dela. Z. D.
