Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Mar.2016, 00:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šešelj oslobođen po svih devet tačaka optužnice

Sudsko veće Haškog tribunala oslobodilo je Vojvislava Šešelja krivice u svih devet tačaka po optužbi za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Predsednik Pretresnog veća sudija Žan Klod Antoaneti rekao je nakon čitanja sažetka presude da je Vojislav Šešelj posle ovoga slobodan čovek. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je danas da će Tužilaštvo u narednim danima odlučiti da li će se žaliti na presudu Tribunala, a pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << analizira presudu, javlja reporter RTV-a iz Haga. Sud je doneo presudu da Šešelj nije kriv za zločine protiv čovečnosti, kršenja pravila ratovanja, mučenja, deportacije i progone, pljačkanje i razaranja, te da se ovom presudom ukida nalog za njegovo hapšenje.

Veće predsedavajućeg sudije Antonetija utvrdilo je većinom glasova, uz protivljenje sudije Flavije Latanci, da Šešelj (61) "nije kriv" ni po jednoj tački optužnice.

Šešelj je oslobođen krivice za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje.

Vučić sutra o presudama Karadžiću i Šešelju

 Premijer Srbije Aleksandar Vučić obratiće su sutra javnosti povodom presuda Radovanu Karadžiću i Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom, kao i o situaciji u regionu i budućnosti Srbije, najavljeno je danas iz Vlade.

Kako se navodi u saopštenju, Vučić će se obratiti na konferenciji za novinare, nakon sednice Vlade Srbije.

Obraćanje je predviđeno za 12 sati, u Vladi Srbije.

Po presudi, vođa radikala nije kriv ni za kršenje zakona i običaja rata - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.

Ti zločini, po optužnici, bili su počinjeni u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju, širem području Sarajeva i vojvođanskom selu Hrtkovci.

Veće je, većinom glasova, utvrdilo da nije postojao udruženi zločinački poduhvat čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, odnosno Velike Srbije, u kojem je, po optužnici, sa Šešeljem učestvovao i tadašnji predsednik Srbije Slobodan Miloćević i drugi srpski vojni, politički i policijski zvaničnici.

Presudom je utvrđeno da je stvaranje Velike Srbije bio Šešeljev politički cilj, ali da nije podrazumevao činjenje zločina. Ni u Hrvatskoj, ni u BiH, ni u Vojvodini, po presudi, nije bilo rasprostranjenog i sistematskog napada na na nesrpske civile, već sukoba između zaraćenih strana.

Šešelj, po presudi, nije imao ni de jure, ni de fakto nadređeni položaj nad dobrovoljcima SRS koje je sla0 na ratišta u Hrvatskoj i BiH na kojima su počinjeni zločini.

Iako je, većinom glasova, utvrdilo da je Šešelj u nekim svojim govorima pozivao na progon nesrba, kao u vojvođanskom selu Hrtkovci u maju 1992, veće je zaključilo je da "Tužilaštvo nije dokazalo da je taj govor doveo do odlaska Hrvata i kampanje progona".

Po presudi, nije dokazano da je Šešelj "govorm mržnje" počinio zločine u Vukovaru i Hrtkovcima, niti da ih je podsticao i pomagao na drugim lokacijama u Hrvatskoj i BiH.

"Nije postojalo podsticanje na ratne zločine, čak i ako se u obzir uzmu najžešći govori" Šešelja, rekao je sudija Antoneti, naglašavajući da tužioci "nisu dokazali da je postojala uzročno postledična veza između Šešeljevih govora i zločina".

Posle današnje presude, kako je rekao sudija Antoneti, "Šešelj je slobodan čovek".

Presuda je, međutim, nepravosnažna, a Tužilaštvo ima pravo da se žali.

Izdvojeno mišljenje sudije Latanci

U izdvojenom mišljenju u odnosu na oslobađajuću presudu Vojislavu ŠŠešelju, sudija Flavija Latanci iznela je svoje stavove zašto je glasala drugačije od dvojice kolega u sudskom veću, odnosno zašto smatra da je Šešelj kriv za optužbe za koje se tereti.

Latanci je, za razliku od dvojice kolega iz pretresnog veća sudija Žan Klod Antoanetija i Mandiaje Nianga, uverena da je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini izvršen rasprostranjen i sistematski napad, kao i da su u tom kontekstu počinjeni zločini protiv čovečnosti, između ostalog i u Vojvodini, navodi se u sažetku njenog delimično suprotnog mišljenja koje je objavio tribunal.

Ona takođe smatra da većina članova veća prilikom donošenja presude nije uzela u obzir klimu zastrašivanja kojoj je Vojislav Šešelj izlagao svedoke, kao i da veće nije pružilo dovoljno obrazloženja, ili nikakvo obrazloženje, kojima bi potkrepilo svoje zaključke.

Lattanzi je takođe zaključila da se njene kolege oslanjaju na razloge koji nisu relevantni da bi se isključila odgovornost Vojislava Šešelja "čime je presuda prepuna razmatranja koja se odnose pre na ius ad bellum i na ustavno pravo bivše Jugoslavije nego na ius in bello".

Na osnovu predočenih dokaza sudija Latanci je uverena da je u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini izvršen rasprostranjen i sistematski napad, kao i da su u tom kontekstu počinjeni zločini protiv čovečnosti, između ostalog i u Vojvodini (Srbija), navodi se u dokumentu.

Ona je takođe, nasuprot većini u veću, zaključila da je veće usvojilo brojne dokaze koji utvrđuju postojanje udruženog zločinačkog poduhvata koji je imao za cilj da primora neSrbe da napuste delove bivše Jugoslavije činjenjem zločina.

Slično tome, sudija Latanci je zaključila da su ispunjeni svi uslovi da se Vojislavu Šešelju izrekne osuđujuća presuda za fizičko počinjenje krivičnog dela progona putem direktnog i javnog omalovažavanja nesrpskih civila u govoru održanom u Hrtkovcima 6. maja 1992.

Sudija Lattanzi takođe smatra da postoje dovoljni dokazi potrebni za zaključak da je Vojislav Šešelj podsticao zločine koji mu se optužnicom stavljaju na teret (sa izuzetkom pljačke) putem svojih huškačkih govora.

Takođe je zaključila da nijedan razuman presuditelj o činjenicama nije mogao da odbaci odgovornost Vojislava Šešelja za pomaganje i podržavanje pružanjem materijalne i moralne podrške svojim dobrovoljcima kao i svojim značajnim doprinosom zločinima koji su ti dobrovoljci počinili.

Haško tužilaštvo: Razmotrićemo presudu i osnov za žalbu

"Apsolutno sam ubeđen da žrtve i mnogi ljudi nisu zadovoljni ovakvim ishodom. Mi u velikoj meri delimo njihovu frustraciju. Mi ćemo u Tužilaštvu pažljivo pregledati argumente sudskog veća kako bi odlučili da li ćemo se žaliti na ovakvu presudu. Tu odluku ćemo doneti u narednim danima", izjavio je Serž Bramerc.

Tužilaštvo Haškog tribunala saopštilo je danas, nakon oslobađajuće presude lideru SRS Vojislavu Šešelju, da je "uzelo na znanje presudu" i da će razmotriti da li ima osnova za žalbu.

"Pažljivo ćemo razmotriti izvođenje zaključaka Sudskog veća, koje je dovelo do ovog ishoda, uključujući različito mišljenje, kao i nalaze koji odstupaju od pravnih prinicipa Tribunala i potom ćemo odlučiti da li ima osnova za žalbu", saopštilo je Tužilaštvo Tribunala.

Tužilastvo podseća da su izdate optužnice i nalozi za hapšenje troje Šešeljevih saradnika, uključujući dvoje članova njegovog tima odbrane, za, kako se tvrdi, pretnje, zastrašivanje i pokušaj podmićivanja svedoka Tužilaštva.

Pored toga, navodi Haško tužilaštvo, Šešelj je tri puta osuđen za nepoštovanje suda zbog otkrivanja identiteta svedoka.

Tužilaštvo je ocenilo da će mnoge žrtve i zajednice biti razočarane odlukom Sudskog veća.

Advokat: Šešelj može da traži odštetu, ali niko je još nije dobio

Advokat Novak Lukić izjavio je danas da lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj, koji je oslobođen svih tačaka optužnice pred Haškim tribunalom, ima pravo da traži odštetu za godine provedene i pritvoru, ali da odštetu još niko nije dobio zbog određenih pravila UN.

Lukić, koji je pred Tribunalom zastupao Momčila Perišića i Veselina Šljivančanina i bio član srpskog pravnog tima pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u sporu Hrvatske i Srbije po uzajamnim tužbama za genocid, rekao je agenciji Beta da po pravilima UN ne postoji mogućnost da iko snosi naknadu štete za propuste organa UN.

"Svi koji su do sada oslobođeni pred Haškim tribunalom, a koji su želeli da ostvare svoja prava pred holandskim sudom ili nekim drugim, nisu uspeli. On može da podnese tužbu kao i svako, ali pravila su takva da do sada niko nije dobio odštetu", rekao je Lukić

On je naveo da tužilaštvo ima pravo žalbe koju mora da najavi u roku od 30 dana.

Predmet zatim ulazi u ingerenciju žalbenog veća i posle toga se daju rokovi za pisanje žalbe i odgovor, što može da traje najmanje godinu i po dana, dodao je Lukić.

Prema njegovim rečima, nakon toga ništa nije nemoguće, pa može doći i do preinačenja presude, što se pred tim Tribunalom već dešavalo.

Lukić je kazao i da je Tužilaštvo zbog ovog slučaja dosta kritikovano i da veruje da će biti pod pritiskom Hrvatske da se žali na presudu.



49

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...