Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Jan.2018, 13:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Saobraćajne nesreće - trošak od 300 miliona evra

Cilj Vlade Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je da se do 2020. prepolovi broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, rekao je danas državni sekretar Edin Zećirović na stručnom skupu o bezbednosti drumskog saobraćaja u lokalnim sredinama.

U tom je smislu naveo da je potrebno da se deo odgovornosti za upravljanje i održavanje puteva prebaci na lokalne samouprave.

"Moramo shvatiti da mnogi zakonski okviri koje usaglašavamo sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zakonima EU veliku odgovornost prebacuju na lokalne samouprave. Ne zato što želimo da skinemo odgovornost sa nas, već zato što svi zajedno moramo postati odgovorni članovi ovog društva. Niko bolje ne može sagledati lokalne probleme od lokalne samouprave", uveren je Zećirović.

Veoma je važno, dodaje, da se u lokalnim zajednicama u narednom periodu formiraju lokalni saveti za bezbednost saobraćaja.

Na skupu je navedeno da je broj poginulih u saobraćajnim nesrećama u Srbiji u poslednjih 20 godina prepolovljen, na oko 600 godišnje, što je, kako je ocenjeno, i dalje visok broj, a država zbog troškova izazvanih nezgodama ima trošak koji premašuje 300 miliona evra.

Zato je Goran Cvetanović, član Upravnog odbora NALED-a apelovao na resorne institucije da se što pre usvoje izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja, čime bi se rešili problemi finansiranja i održavanja puteva s kojima se suočavaju lokalne samouprave.

Kako je naveo, lokalne samouprave zbog nejasnih i neusaglašenih propisa imaju problem da finansiraju izgradnju i održavanja puteva, a takve probleme imaju i preduzeća koja upravljaju putevima. Osim toga, dodao je, mnoge opštine nakon izmene regulative o budžetskom sistemu više i nemaju preduzeća koja održavaju puteve, zbog čega NALED i apeluje na resorne institucije da što pre usvoje izmene zakona.

"Prvi potez je na državi od koje se očekuje da izmeni Zakon o bezbednosti saobraćaja i Zakon o javnim putevima i preciznije uredi nadležnosti lokalnih samouprava", poručio je Cvetanović.

Za razliku od situacije u kojoj gradovi i opštine nemaju u potpunosti obezbeđene finansije za gradnju i održavanje puteva, njihova obaveza u bezbednost saobraćaja postoji, napomenuli su učesnici skupa.

Naime od svake naplaćene kazne 30 odsto novca odlazi opštini u kojoj je prekršaj napravljen, što na nivou Srbije premašuju milijardu dinara.

Taj se novac, međutim, kako primećuju u NALED-u uglavnom troši nenamenski ili usmerava u poslove koji predstavljaju redovno održavanje, a ne ulaganje u unapređenje bezbednosti saobraćaja.

Problem nenamenskog trošenja trebalo bi da bude rešen Predlogom Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji u parlamentu čeka da bude usvojen od novembra prošle godine.

Taj zakon obavezaće sve opštine da formiraju funkcionalne lokalne savete, koji će morati da pribave saglasnost Agencije za bezbednost saobraćaja na plan rada i upotrebu sredstava od naplaćenih kazni.

Inače, prosečan broj saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom 80-tih godina bio je 2.000, 90-tih 1.300 poginulih, a tokom proteklih deset godina broj se smanjivao, da bi prošle godine bilo 600 poginulih na drumovima u Srbiji.

Današnji skup organizovali su NALED i Auto-moto savez Srbije u partnerstvu sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...