Izvor: Politika, 25.Mar.2013, 16:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samoubistvo Milana Babića pod lupom Tribunala

Sud treba da utvrdi da li je tačna informacija da je bivši lider Srba iz RSK patio od poremećaja ličnosti, što bi moglo da utiče na kredibilnost njegovog svedočenja

Pretresno veće u procesu protiv Radovana Karadžića upoznaće se na zatvorenoj sednici, bez tužioca i optuženog, s medicinskom dokumentacijom o psihičkom stanju Milana Babića pre nego što je u martu 2006. godine izvršio samoubistvo u pritvoru Tribunala. Veće, kako saznajemo u Tribunalu, treba da utvrdi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da li u toj dokumentaciji ima informacija koje mogu biti relevantne za Karadžića.

Bivši predsednik RS tražio je ranije na suđenju da se obelodane procene psihološkog stanja Milana Babića, kako bi dokazao da je patio od poremećaja ličnosti i time osporio iskaz bivšeg lidera Srba iz RSK, čiji su delovi usvojeni u dokaze u njegovom predmetu.

Babić se dobrovoljno predao Tribunalu 2003. godine, neposredno posle podizanja optužnice. On je priznao krivicu za zločin progona i osuđen je na 13 godina zatvora. Svedočio je na suđenjima Slobodanu Miloševiću, Momčilu Krajišniku i Milanu Martiću. U vreme dok je davao iskaz na suđenju Martiću, u martu 2006. godine, izvršio je samoubistvo u haškom pritvoru.

Martić, bivši predsednik RSK, u međuvremenu je osuđen na 35-godišnju zatvorsku kaznu zbog zločina nad hrvatskim civilima u Krajini. Martić je u februaru ove godine prebačen u pritvorsku jedinicu Tribunala u Hagu iz Estonije gde izdržava kaznu, da bi bio Karadžićev svedok odbrane.

Karadžić navodi da je Martić u pripremnom razgovoru s njegovim pravnim savetnikom Piterom Robinsonom rekao da je kod Babića utvrđen poremećaj ličnosti, što bi moglo da ospori njegov kredibilitet kao svedoka. Zato je zatražio od tužilaštva i sekretarijata uvid u svu raspoloživu dokumentaciju o Babićevom psihološkom stanju.

Karadžić je u svojim zahtevima naveo da se iz izveštaja sudije Kevina Parkera, koji je sproveo istragu o Babićevoj smrti, može zaključiti da je, tokom boravka u pritvoru tribunala, on bio podvrgnut psihološkim i psihijatrijskim pregledima.

Tužilaštvo je odgovorilo da ne raspolaže takvom dokumentacijom, dok je sekretarijat odbio da mu dozvoli uvid, uz obrazloženje da su detalji o zdravstvenom stanju haških zatvorenika poverljivi. Zbog toga se sada Karadžić obratio Pretresnom veću sa zahtevom da, „u interesu pravde”, naloži sekretarijatu da obelodani psihološko-psihijatrijsku dokumentaciju o Babiću.

Žalbeno veće Haškog tribunala zakazalo je za 17. april raspravu po žalbi tužilaštva na odluku da se bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić oslobodi krivice po tački optužnice za genocid u opštinama BiH 1992. godine, objavljeno je u ovom sudu.

Sudije su prihvatile zahtev optuženog da raspravi prisustvuje njegov glavni pravni savetnik, američki advokat Piter Robinson, i odobrile da se Robinson obrati veću.

Karadžićev zahtev da se rasprava održi u Bosni i Hercegovini odbačen je uz obrazloženje da optuženi „nije pokazao da je u interesu pravde da se odustane od ustanovljene prakse da se žalbene rasprave održavaju u sedištu tribunala”.lobađanje po svih 11 tačaka optužnice.

Pretresno veće je 28. juna 2012. Karadžića oslobodilo optužbe za genocid u Bratuncu, Foči, Ključu, Prijedoru, Sanskom Mostu, Vlasenici i Zvorniku. Za preostalih deset tačaka optužnice, uključujući optužbu za genocid u Srebrenici 1992, pretresno veće je utvrdilo da je izvedeno dovoljno dokaza koji bi mogli biti osnova za osuđujuću presudu.

D. Čarnić

objavljeno: 25.03.2013.

Nastavak na Politika...