Izvor: Politika, 18.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo četiri Kineza imaju stalni boravak u Srbiji
Demantovane glasine da u našoj zemlji ima sve više fiktivnih brakova sa kineskim dravljanima za određenu novčanu nadoknadu
Priča o velikom broju Kineza koji su sa statusom stalnog boravka dobili i pravo glasa na izborima je, po svemu sudeći, netačna i proizvoljna, budući da na teritoriji Republike Srbije žive svega četiri državljana Kine sa statusom „stalnih”. Ovaj podatak svakako demantuje i glasine da je u Srbiji sve više fiktivnih brakova sa kineskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državljanima za određenu novčanu nadoknadu.
Glavni policijski inspektor Nenad Banović, načelnik Odeljenja za strance Uprave pogranične policije MUP-a Srbije, kaže za „Politiku” da policija rigorozno kontroliše legalnost boravka i da u praksi „teško da fiktivan brak može da prođe”.
– Naš zakon čak izjednačava vanbračnu sa bračnom zajednicom, pa imamo i zahteve za privremeni boravak po osnovu vanbračne zajednice. Prilikom procene osnovanosti zahteva za privremeni boravak imamo metode kako da utvrdimo da li je neko zaista u vanbračnoj i bračnoj zajednici ili ne. Tako da su vrste fiktivnih brakova praktično svedene na najmanju moguću meru. Ne kažem da teorijski ne mogu da se pojave, ali mogu da prođu samo jednom, jer već prilikom svakog sledećeg produžavanja boravka obavljaju se provere supružnika – objašnjava Banović.
Bračne zajednice je, kako kaže Banović, lakše proveriti. On je naveo primer jedne državljanke Kine koja je po osnovu braka dobila status stalnog boravka u Srbiji.
– Ona je redovno i regularno produžavala svoj boravak. Prilikom provera videli smo da živi u stanu sa našim državljaninom, da su se venčali u Beogradu i da imaju decu. Razgovarali smo sa oboje, kao i sa članovima porodice. Čak je i njegova majka zadovoljna snajom koja se, kako je rekla, dobro uklopila i naučila jezik. Čak je i hvalila da je dobra supruga i majka – navodi Banović.
U Srbiji sa odobrenim privremenim boravkom, po rečima našeg sagovornika, trenutno živi 4.833 državljanina Kine i četvoro njih sa odobrenim stalnim nastanjenjem. U Beogradu je prošle godine 2.470 Kineza prijavilo boravište, a u 2006. godini taj broj iznosio je 2.137.
I ove brojke bi trebalo shvatiti uslovno, jer oni se prijavljuju posle svakog odlaska i dolaska iz Kine ponovo. Njihov broj je znatno manji, tvrdi Banović.
Od ukupno 4.595 zahteva kineskih državljana koji su aplicirali za našu vizu, srpska policija je u toku prošle godine odobrila svega 1.221.
– Ukoliko stranac odseda u hotelu, recepcionar ima rok od 12 časova da prijavi njegov boravak. Ukoliko je reč o privatnoj poseti, taj rok iznosi 24 časa. Slučajevi da neko neprijavljen boravi u hotelu su retki i svedeni su na promile, jer imamo odličnu saradnju sa svim hotelima, a i zaposleni u tim objektima su dostigli visok nivo svesti i profesionalizma – smatra Banović.
Naš sagovornik, koji je bio član radne grupe za izradu Predloga zakona o strancima, objašnjava da je i novi zakon predvideo isti rok za prijavljivanje stranaca. Novina je uvođenje mogućnosti prijave boravka elektronskim putem. On kaže da je policija fleksibilna i da će i dalje postupati tako, ukoliko neko iz opravdanih razloga ne stigne da prijavi stranog gosta.
Elektronsko prijavljivanje stranaca važilo bi, prema novom zakonu, samo za pravna lica.
– Ideja je da otvorimo internet adresu u Upravi za strance na koju bi nam hoteli dostavljali prijave, što bi znatno olakšalo proceduru. Najpouzdanija je lična dostava, ali ćemo pronaći način i da elektronska dostava bude što bezbednija – tvrdi Banović.
Stranci nepoznatog identiteta, oni koji su zatečeni u ilegalnom prelasku granice, oni koji su ilegalno ušli u Srbiju pa zatečeni u ilegalnom odlasku iz naše zemlje, kao i stranci bez putnih isprava smeštaju se u Prihvatilište za strance u Padinskoj skeli. U toku prošle godine u ovom objektu je boravilo 232 osobe, ukupno 3.614 dana. Prosečno svako od njih je u Prihvatilištu proveo 15 dana, a troškovi njihovog boravka iznosili su 90.000 evra.
– Primetan je pad broja osoba koje se smeštaju u Prihvatilište za strance. U 2002. godini bilo ih je 476, a 2006. godine 288. U prihvatilištu je najviše stranaca iz Albanije koji su zatečeni u ilegalnom prelasku administrativne linije Kosova i Metohije, zatim državljana Gruzije, Turske, Makedonije i Rumunije. Uglavnom su svi oni pokušali ilegalno da pređu u zemlje zapadne Evrope. Na osnovu razgovora sa njima o načinu ulaska u Srbiju prikupljamo operativne podatke koji nam služe da preventivno delujemo i da zatvorimo kanale krijumčarenja ljudi – zaključuje Banović.
--------------------------------------------------------------------------
Azil za Iračane
U Centru za azil u Banji Koviljači trenutno se nalazi 51 osoba koja je podnela zahtev za azil. Centar je, za razliku od Prihvatilišta za strance u Padinskoj Skeli, otvorenog tipa. Osobe koje tu borave mogu slobodno da se kreću, da uz potvrdu napuštaju centar i odlaze u grad. Obezbeđeni su im ishrana i smeštaj. Od 51 zahteva za azil, u najvećem broju ima državljana Iraka koji, ukoliko se obrate zahtevom za azil, zbog poznate situacije u njihovoj državi automatski dobijaju privremenu zaštitu odnosno status izbeglice. U Centru se nalaze i osobe čiji su zahtevi još u postupku razmatranja. Od 1. aprila ove godine, kako kaže Nenad Banović, počeće da se primenjuje usvojeni Zakon o azilu i tada će praktično Uprava granične policije – Odeljenje za strance, u okviru koga se nalazi Kancelarija za azil, preuzeti nadležnosti UNHCR-a i obavljati proceduru ispitivanja opravdanosti zahteva za azil.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 19/01/2008.]
