Izvor: Večernje novosti, 23.Maj.2015, 17:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sahranjen ubica iz Martonoša, ispraćen u tišini
Rade Šefer (55), ubica, sahranjen je juče na gradskom groblju u Senti. Na poslednjem ispraćaju ovog Senćanina, koji je 17. maja, u razmaku od nepunih sat vremena, pucajući iz lovačke puške, usmrtio šest nevinih osoba, bilo je oko 50 ljudi. Među prisustnima su bili rođaci, kumovi, prijatelji i komšije pokojnika. Dok je pravoslavni sveštenik držao opelo, najbliže kovčegu stajali su Radetova majka Ilona i sinovi Vlastimir (26) i Aleksandar (21). Uočljiv, od bola i očaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << skamenjen, pogled starice, koja je pre sedam dana ostala bez sina. Njena tuga nepregledna. Istovetan nepomičan izraz lica obojice njenih unuka, koji su u istom danu, zahvanjujući očevom ludilu, izgubili i majku i oca, i dedu i drugu baku, a Vlastimir još i suprugu Nataliju, s kojom se dan ranije, u Kaljiži, venčao. Dok su se nemo opraštali od pokojnika, nisu suzu pustili. Valjda su Vlastimiru i Aleksandru suze presahle, jer im je to bila treća sahrana u poslednja četiri dana. Skoro nikome na sahrani, koja je protekla u mukloj tišini, nije bilo do razgovora sa novinarima neznancima. Starija žena jedva je kroz zube procedila. - Rade je bio nas dobar komšija. Nikome od nas se nije zamerio. Na stranu to što je uradio... Samo je Jožef Šili, nekadašnji fudbaler Čoke, pred kapelom, dok se čekao obredni ceremonijal, otvorio dušu. - Došao sam da, pre svega, izjavim saočešće tetka Iloni i Radetovim sinovima – kaže Jožef. - Rade i ja smo do pre pet-šest godina radili zajedno u čokanskom preduzeću ''Temporeks''. Bili smo u službi održavanja. Bio je kolega za primer. Drugar do daske, korektan, spreman da učini ustupak, kada, recimo, treba da menjamo smenu, ili da ostane malo duže ako zakasnim u firmu. Nastavili smo druženje i kada smo otpušteni s posla, jer je firma «pukla». Bio je strastven lovac, pucao je i u glinene golubove.... Jožef Šili napominje da Radeta nikada nije video pijanog. Dolazio mu je i u kuću. Naglašava da su i on i supruga mu pokojna Roža bili veoma gostoljubivi, a sinovi deca za primer: pristojni, dobri đaci, daroviti sportisti.... - Roža je je bila fina osoba. Svojevrmeno je u Senti bila zaposlena kao kuvarica. Ostala je, kao i muž joj, bez posla, pa je svake godine na nekoliko meseci išla u Francusku, da radi. Rade se snalazio kako je znao i umeo. Sretnemo se tako u gradu, zastanemo, pa nakratko popiričamo. Ne znam kada je puklo između supružnika. Nije mi nikad govorio o tome. U te lične stvari neću ni da ulazim, niti da komentarišem čaršijska nagađanja kakvi su između njih bili nesporazumi i sukobi i zašto je Radeta zimus Roža napustila. Tek, ono što je prošle nedelje učinio moj prijatelj nešto je najstrašnije. Ne mogu da zamislim, jo manje da shvatim i prihvatim, da je pobio toliko ljudi, i da ga sada nema. Proteklih dana neprekidno o tome razmišljam i pitam se šta se to u čoveku dogodi da se odjednom pretvori u serijskog ubicu. Rade Šefer u mukloj tišini ispraćen je na večni počinak. U grob je odneo tajnu: šta ga je to toliko razbresnelo da, nakon svadbenog vesenja, pošto je oženio starijeg sina, s lovačkom puškom krene u poteru za surugom Rožom, pa počini stravičan zločin nad nedužnim ljudima, s kojima je prethodnu noć bio na svadbenom veseljum i na kraju i sam strada. Njega je, u obračunu prsa u prsa, dok je u Martonošu sačmaricom sejao smrt, udavio gost na svadbi francuski državljanin Evanuel Dožon. SAHRANE U NIZU Prvo su, dva dana nakon krvavog pira 17. maja, u Oromu, kod Kanjiže, sahranjene tri Radetove žrtve: supruga Roža (44) i Rožini roditelji Jene (74) i Gizela (67) Traćik. Sutradan su u Martonošu upokojeni supružnici Bajtai - Šandor (47) i Karolina (43) i njihova dvadesetšestogodišnja ćerka Natalija, koja se dan ranije udala za ubičinog sina Vlastimira.
Nastavak na Večernje novosti...
