Izvor: Politika, 16.Avg.2015, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roditelji protiv nacrta zakona o nestalim bebama
Ističu da država dve godine nije ispunila zahteve međunarodnog suda u Strazburu ali i da predloženi zakon ne vodi ka otkrivanju istine
Dugo očekivani nacrt zakona o nestalim bebama, nedavno objavljen na sajtu Ministarstva pravde, izazvao je pravu buru negodovanja roditelja koji veruju da su njihova deca nestala iz porodilišta u poslednjim decenijama prošlog, ali i u prvim godinama ovog veka. Oni smatraju da su prevareni jer ni posle dve godine od odluke Evropskog suda u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Strazburu Srbija nije ispunila zahteve ovog suda: da ustanovi mehanizme koji bi omogućili svim roditeljima u sličnim situacijama da dobiju odgovarajuće odgovore i naknadu.
– Nije ispunjeno ni ono što smo dogovarali na sastancima sa ministrima pravde i zdravlja, a ovim predlogom umesto zakona roditeljima se nudi parnični postupak, gde sudija sam odlučuje u svakom slučaju da li će i koliku naknadu nekom odrediti. Prilikom razgovora sa nadležnima rečeno nam je da će se koristiti naš model zakona ali to nije učinjeno – objašnjava za „Politiku” Goran Filipović, iz Beogradske grupe roditelja nestalih beba.
Roditelji su tražili da se svaki slučaj nestale bebe ispita ponaosob i da ne postoji vremensko ograničenje, međutim u nacrtu predloženog zakona piše da se njime obuhvataju dešavanja od 1. januara 1970. godine, što je neustavno, smatra naš sagovornik.
– Dve godine država kasni sa ispunjenjem zahteva Strazbura i mi ovakav nacrt zakona ne prihvatamo. Zahtevali smo, što nam je kasnije i obećano, da sve postupke prati posebna komisija koju bi činili nezavisni članovi udruženja roditelja i jedan član Narodne skupštine. Ona je trebalo da bude kontrolni mehanizam, ali od toga sada nema ništa.
Oni koji sumnjaju da su im bebe nestale u porodilištima revoltirani su i time što nacrt zakona predviđa da sami pribavljaju dokumentaciju, a to je u većini slučajeva nemoguće – kaže Filipović.
Podsećamo, u septembru 2013. godine Evropski sud za ljudska prava u Strazburu utvrdio je da je Zorici Jovanović, čija je beba nestala 1983. u porodilištu u Ćupriji, oštećeno pravo na porodični život i da je država u obavezi da u roku od godinu dana odgovori majci šta se desilo sa njenim detetom i pokrene mehanizam za rasvetljavanje sudbine još sto beba, čiji su se roditelji obratili međunarodnom sudu. Država, međutim, to još nije učinila.
Roditelji koji veruju da njihove bebe nisu umrle u porodilištu, već da su otete, više od decenije pokušavaju na razne načine da otkriju istinu.
– Kada smo za skupštinski anketni odbor 2005. radili analizu bilo je 3.500 predmeta u vezi sa nestalim bebama, ali ovaj broj varira jer su u međuvremenu neki roditelji odustali. Mi smo zahtevali i policijsku istragu za svaki slučaj ponaosob, ali ovim nacrtom zakona ni to se ne ispunjava – ističe Filipović.
Međutim, u Ministarstvu pravde za „Politiku” kažu da je nacrtom zakona predviđeno formiranje specijalizovane jedinice u okviru policije koja će obavljati istražne radnje u postupku na osnovu zahteva suda.
„Cilj ovog zakona čiji je nacrt predložila Radna grupa ministarstava zdravlja, pravde i unutrašnjih poslova, jeste utvrđivanje istine o položaju dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima, ali i izvršavanje obaveze Srbije iz presude Evropskog suda za ljudska prava”, navode u Ministarstvu pravde.
Nadležni kažu da su predstavnici radne grupe imali sastanak i sa predstavnicima suda u Strazburu koji su „izrazili odobravanje sa predloženim rešenjem da se postupak sprovede pred sudom u odgovarajućem vanparničnom postupku.
„Nacrt zakona objavljen je na veb-stranici Ministarstva pravde, a javna rasprava će trajati 45 dana. Podsećamo da je ovo jedinstvena situacija u celom svetu i da je Radna grupa, uzimajući u obzir pravni okvir, ustavne odredbe, kao i zastarelost krivičnog gonjenja, izradila takav koncept zakona koji će roditeljima najviše moguće izaći u susret. Tokom rasprave, koja će trajati do 15. septembra stručna javnost ima mogućnost da predlozima, komentarima, kao i sugestijama, doprinese usvajanju najboljih zakonskih rešenja. Pored predstavnika tri ministarstva, Radna grupa bila je sastavljena i od predstavnika Republičkog javnog tužilaštva, Vrhovnog kasacionog suda, Državnog pravobranilaštva, kao i od predstavnika grupa roditelja dece za koju postoji sumnja da su nestala u porodilištima u Republici Srbiji”, navode u Ministarstvu pravde.
I dok nadležni čekaju završetak javne rasprave, roditelji koji veruju da su im deca oteta najavljuju da ovaj zakon neće prihvatiti i da će nastaviti da se bore za utvrđivanje istine o bebama.
Dejana Ivanović
-----------------------------------------
Ministarstvo zdravlja pomaže oko dokumentacije
„Ministarstvo zdravlja je preduzelo sve da nadležnim organima budu dostupne arhive i sva dokumentacija u vezi sa slučajevima nestalih beba iz naših zdravstvenih ustanova i dalje će biti na raspolaganju za sve što je potrebno da se ovi slučajevi rasvetle”, napominju za „Politiku” u Ministarstvu zdravlja.
Nadležni u ovom ministarstvu navode da su uvedene mere i procedure koje će i danas ali i u budućnosti svesti na minimum mogućnost da dođe do ovakvih slučajeva.
„Koriste se takozvani dupli protokoli, koji obezbeđuju veću i kvalitetniju kontrolu svih dešavanja u porodilištima, a u planu je i implementacija dva pilot projekta u dva beogradska porodilišta u kojima će biti isprobane nove sigurnosne metode”, naglašavaju u Ministarstvu zdravlja.
-----------------------------------------
Najviša naknada – 10.000 evra
Prema predloženom nacrtu zakona sud određuje pravičnu naknadu po slobodnoj oceni, ceneći sve okolnosti slučaja, a ta naknada ne može biti veća od 10.000 evra. Novac se isplaćuje u dinarskoj protivvrednosti i to iz republičkog budžeta.
