Izvor: RTS, 02.Jun.2015, 17:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Radonjić: Nisam izdao nalog za praćenje Ćuruvije

U nastavku suđenja optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, odbranu je detaljno počeo da iznosi drugooptuženi nekadašnji šef beogradskog centra Državne bezbednosti Milan Radonjić, negirajući učešće u toj likvidaciji.
"U to vreme sam o Ćuruviji znao samo da je novinar i ništa drugo", rekao je Radonjić u Specijalnom sudu u Beogradu, preneo je Tanjug.

Na početku izlaganja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odbrane rekao je da nije izdao nijedan nalog za prisluškivanje Ćuruvije već da je to radio njegov zamenik, dok je tokom iskaza potvrdio da je dao nalog da se Ćuruvija prati dva dana pred ubistvo, kao i na sam dan ubistva.
"Nije istina da sam tražio da me izveštavaju iz sekunde u sekundu, ali sam tražio da mi se javi svaka promena kretanja objekta", rekao je Radonjić.
Napomenuo je da se ljutio na saradnike što mu nisu javili da je Ćuruvija napustio stan u kojem je živeo dan pred ubistvo.
Radonjić je potvrdio da je neposredno pred ubistvo Ćuruvije naredio da se prekine pratnja i da je moguće da je tada upotrebio izraz "nad njim će se koristiti druge mere".
"Pod tim sam mislio da će se obaviti analiza podataka, pa uspostaviti kontakt i eventualno vrbovati objekat", objasnio je nekadašnji šeg beogradskog DB-a.
Radonjić tvrdi da je od dežurnog načelnika centra DB-a saznao da je Ćuruvija ubijen.
Takođe je objasnio da su telefoni u Ćuruvijinom stanu prisluškivani i nakon ubistva ne bi li se eventualno otkrili počinioci, a potvrdio je da su prisluškivali i tadašnji Ćuruvijini saradnici.
U tim razgovorima, kako je naveo, Ćuruvijini saradnici govorili su o dugovanjima, kao i mogućoj ljubomori kao motivu ubistva.
Žao mi je što to moram da kažem, uz poštovanje porodice, govori se i o vezama sa drugim ženama, kao i da je razlog ubistva bila ljubomora", napomeno je Radonjić.
Prethodno se osvrnuo na navode optužnice da ga je na mesto šefa beogradskog centra Državne bezbednosti postavio prvooptuženi Radomir Marković, tadašnji šef DB-a kako bi organizovao likvidaciju novinara.
Radonjić je povodom toga naveo da je od tadašnjeg Markovićevog zamenika Nikole Ćurčića saznao da je postavljen na tu funkciju 4. aprila 1999. godine.
"U svakom drugom vremenu to bi shvatio kao nagradu, ali bilo je ratno vreme. Ćurčić mi je rekao da imam odrešene ruke da postavim svoj tim", rekao je Radonjić.
On je tvrdio da nikada, od kada se zaposlio u DB-u 1983. na najnižoj funkciji, pa ni tokom devedesetih, nije učinio ništa što bi moglo da se tretira kao krivično delo ili nešto protiv službe.
Radonjić je naglasio da nikada od nadređenih nije ni dobio naređenje da uradi nešto protiv zakona, ističući da je "potpuna neistina" da je služba Državne bezbednosti bila zločinačka.
Na početku današnjeg ročišta, nekadašnji šef Resora DB-a Radomir Marković odgovarao je na pitanja učesnika u postupku.
Na pitanja punomoćnika Ćuruvijine dece advokata Slobodana Ružića i advokata Nikole Barovića koji zastupa Branku Prpu, lakše povređenu prilikom ubistva novinara, Marković je uglavnom odgovarao da se ne seća.
Njihova pitanja odnosila su se na tajno praćenje Ćuruvije, a Marković je juče tokom izlaganja odbrane decidno rekao da se šef službe nije bavio operativnim radom i praćenjem.
Odgovarajući na pitanje Radonjića kako je postavljen na funkciju šefa beogradskog centra DB-a, Marković je tvrdio da je to bila preporuka njegovih zamenika.
Radomir Marković je juče rekao da ne priznaje navode optužnice koja ga tereti da je organizovao ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine i da je optužnica zasnovana na pretpostavkama i insinuacijama, te da se njom ne može doći do istine.
Pored Markovića i Radonjića na optuženičkoj klupi su nekadašni i glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi Resora Ratko Romić, dok se pripadniku rezervnog sastava tog resora Milanu Kuraku sudi u odsustvu jer je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.
Prema optužnici, Ćuruvija je ubijen po nalogu N. N. lica iz najviših struktura vlasti.
Ćuruviju je, kako se navodi u optužnici, ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario njegovu nevenčanu suprugu Branku Prpu u glavu koja je bila u tom trenutku sa njim.
Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti".
Ćuruvija je ubijen na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije, u dvorištu ispred ulaza u zgradu u kojoj je stanovao.
Sa Ćuruvijom je u vreme ubistva bila njegova nevenčana supruga Branka Prpa, koja je tom prilikom zadobila lake telesne povrede pošto su je napadači onesvestili udarcem u glavu.

Nastavak na RTS...