Izvor: Blic, 29.Maj.2012, 18:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prvi osnovni sud je karikatura
Vrh pravosuđa mora da odgovori na pitanje da li je u pravu apsolutno dominantna većina srpskih sudova kada postupa po predlozima za izvršenje poverenika za informacije, ili Prvi osnovni sud u Beogradu, koji je sebe naprečac oglasio nenadležnim u ovakvim slučajevima - kaže za „Blic“ poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
Podsetimo, Prvi osnovni sud je odbio da izvrši prinudnu naplatu novčanih kazni od 200.000 koje je poverenik za informacije Rodoljub >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Šabić izrekao beogradskom Višem sudu, pošto se oglasio nenadležnim za sprovođenje ovog postupka.
- Šta god da odluči naše pravosuđe, treba to da učini bez odlaganja. Sa stanovišta normalnog funkcionisanja jednog jedinstvenog pravosudnog sistema, situacija u kojoj za istu stvar isti sudovi i jesu i nisu nadležni, kao što je slučaj sa Prvim sudom, jeste karikatura - ocenjuje Šabić.
Poverenik za informacije dodaje da Prvi osnovni sud nije imao nikakvu zakonsku osnovu za takvu odluku.
- Jedna od odredaba Zakona o upravnom postupku izričito predviđa da se izvršenje nenovčanih obaveza sprovodi administrativnim putem, a izvršenje novčanih obaveza sudskim putem. U svakom slučaju, čak ako je bio ubeđen u ispravnost svog novog stava, Prvi osnovni sud je po službenoj dužnosti bio obavezan da od Vrhovnog kasacionog suda zatraži relevantan stav o spornom pitanju - smatra Šabić.
On je, inače, povodom tog slučaja prošle nedelje uputio pismo Nati Mesarović, predsednici Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda.
Sudovi još ćute
Povodom stava Prvog osnovnog suda, „Blic" se obratio tom sudu, Višem sudu u Beogradu i predsednici Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva. U Prvom sudu su rekli da će odgovor poslati danas, u Višem sudu su najavili saopštenje, a VKS i VSS se nisu oglasili.
Slično mišljenje deli i dr Nebojša Šarkić, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union".
- Sasvim sigurno se radi o nedovoljno preciznoj zakonskoj odredbi i u ovakvim slučajevima moralo je da se pribavi mišljenje Vrhovnog kasacionog suda. Međutim, bez obzira na takvu odredbu, neprihvatljivo je da se sudska praksa menja kada neki sud treba da bude kažnjen. Novčana potraživanja se ostvaruju pred sudom i zato mislim da je za ovakve slučajeve sud nadležan - kaže Šarkić za „Blic".
Na pitanje šta se može učiniti da rešenje poverenika ne ostane mrtvo slovo na papiru, Šabić kaže:
- U Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja stoji da su rešenja poverenika obavezujuća, konačna i izvršna. Ako organ vlasti, ipak, po njima ne postupi pa se moraju sprovesti prinudom, poverenik može izreći novčanu kaznu do 200.000 dinara. Ako ni to ne da rezultat, Vlada Srbije bi trebalo da obezbedi izvršenje rešenja poverenika neposrednom prinudom.
Povezane vesti: Šabić jedini kandidat za poverenika
