Izvor: Politika, 21.Nov.2015, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevodioci „razvrstavaju” ratne i ekonomske migrante
Broj izbeglica od uvođenja pravila da ekonomski migranti ne mogu ući u zemlju drastično smanjen. U Srbiju mogu samo Sirijci, Iračani i Avganistanci
Prostor ispred registracionog centra u Miratovcu koji je do pre tri dana, tačnije do uvođenja mera koje zabranjuju prolaz ekonomskim migrantima, bio premali da primi više hiljada izbeglica koliko ih je dnevno dolazilo, juče je bio gotovo prazan. Samo petnaestak izbeglica pristiglo je juče oko osam časova ujutru iz Makedonije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
– Granicu Srbije i Makedonije prelaze samo Sirijci, Iračani i Avganistanci, a svima njima objašnjava se do detalja mogućnost da dobiju azil u Srbiji – kaže za „Politiku” Mirjana Ivanović-Milenkovski iz pres-službe Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR).
Odluka država na takozvanoj migrantskoj ruti preko Balkana, ali i onih koje su krajnja destinacija ovim ljudima, da preko državne granice mogu preći samo oni koji beže iz ratom zahvaćenih zemalja, uticala je na drastičan pad broja migranata.
– Efekti ove mere su vidljivi, izbeglica je drastično manje, a granicu Srbije ne mogu preći ekonomski migranti. Mi smo se prilagodili odlukama zemalja u okruženju jer moramo biti odgovorni i prema onim državama u koje izbeglice hrle. Ne možemo ni migrantima iz zemalja koje nisu zahvaćene ratom davati lažnu nadu jer znamo da ekonomski migranti ne mogu dobiti azil u državama u koje su se zaputili – kaže za „Politiku” komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić.
Pravi problem, po njegovim rečima, je na granici Makedonije i Grčke jer broj onih kojima je onemogućen put raste iz časa u čas. Šta će se dalje dešavati s ovim ljudima i da li će pronaći novi put ka svom cilju, komesar za izbeglice nije mogao komentariše.
Iako od nadležnih nismo dobili zvaničan odgovor na pitanje „Politike” kako se prepoznaje Iračanin, Sirijac ili Avganistanac, ukoliko nema legitimaciju, nezvanično nam je rečeno da će se to raditi uz pomoć prevodilaca, koji će u razgovoru s migrantima utvrđivati iz koje zemlje dolaze.
– I vrsni prevodilac sa dugogodišnjim iskustvom teško može da primeti razliku u dijalektima koji se govore u Iraku, Siriji, Jordanu, a kamoli neko ko nema iskustvo. Sada je ta procena ostavljena prevodiocima koji su često priučeni, a ponekad i subjektivni – ističe Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražioca azila.
Iako je juče najavljen povratak oko 1.500 ekonomskih migranata iz Hrvatske u Srbiju, oni nisu vraćeni. Jedan broj izbeglica u poslednja dva dana, od donošenja pomenutih mera, nije mogao da pređe srpsko-hrvatsku granicu i oni su privremeno zbrinuti u prihvatnim centrima. Cucić podseća da postoji sporazum o readmisiji, koji Srbiji dozvoljava da sve migrante vraćene iz drugih zemalja usmeri ka Makedoniji, ali ovaj sporazum do sada nije primenjivan jer ni iz drugih država izbeglice nisu vraćane u Srbiju.
Radoš Đurović naveo je juče za naš list da su neki migranti koji su uspeli da uđu u Hrvatsku, vraćeni prebijeni i da je morala da im bude ukazana lekarska pomoć.
– Bojim se da se sada teror u Parizu koristi kao obračun sa migrantima. Odluka država, među kojima je i Srbija, da ne puštaju preko svojih granica one koji nisu iz ratom zahvaćenih područja je nezakonita, mi time kršimo i naš Ustav i međunarodne propise. Kako neko može znati da li izbeglica iz neke druge zemlje ne beži jer mu je život ugrožen – kaže Đurović.
Od nadležnih u MUP-u juče nismo dobili odgovor na pitanja kakva je situacija na granicama, posebno s Makedonijom, da li je kontrola migranata pooštrena i kako identifikuju izbeglice koje nemaju legitimaciju. Nezvanično, međutim, saznajemo da je kontrola ista kao i ranije: od migranata se oduzimaju svi opasni predmeti, oni se fotografišu i uzima im se otisak prsta. Jedina je razlika što sada ekonomski migranti ostaju ispred granice naše zemlje s Makedonijom.
