Izvor: Politika, 04.Maj.2015, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Politici” nije mesto na optuženičkoj klupi
Pravni savetnik predsednika Srbije Oliver Antić, u pismu koje je stiglo u redakciju, odustao od tužbe protiv našeg lista i glavne urednice
U prazničnom broju „Politike” za 30. april, 1. i 2. maj, na strani 10, objavljen je članak sa najvećim naslovom u rubrici „Hronika”, koji glasi: Koliko košta duševna bol Olivera Antića. Tekst koji je osvanuo uoči Dana slobode medija, implicirao je ugrožavanje te slobode sa moje strane.
Donedavno je žrtva klevete >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili uvrede mogla da se obrati sudu u krivičnom postupku radi zaštite svojih (ljudskih) prava. Po ugledu na mnoge sisteme na Zapadu ta vrsta prava je ukinuta. Ostala je samo građanskopravna zaštita u parničnom postupku. U našim uslovima ova promena je dovela do bujanja neistinitih tvrdnji, kleveta, uvreda, ali i rasta tiraža (dakle i raznih vrsta profita) tabloidnih medija. Na Zapadu se ovakav trend ne javlja iz jednostavnog razloga što su naknade nematerijalne (moralne) štete (u vašem naslovu „duševna bol”) veoma visoke, pa se klevetanje i vređanje jednostavno ne isplate, što ima i preventivno-edukativnu socijalnu funkciju. Kod nas to, nažalost, nije slučaj. Dosuđujući veoma niske iznose, sudovi kao da ne razumeju šta je suština naknade nematerijalne štete, tako da se kleveta i laž kod nas podstiču, a žrtve „dvostruko kažnjavaju”. To je, u stvari, realna opasnost i po prave novinare, a ujedno razlog za sunovrat istinske slobode štampe.
Polemika podrazumeva istinitost iskaza, a ne neistinu, klevete, uvrede (urednik ne sme da pusti deo teksta koji čak i u polemici predstavlja očiglednu klevetu ili uvredu). Radi izvesnije i efikasnije zaštite svojih prava, naročito imajući u vidu našu sudsku praksu, tužio sam i vas, odnosno „Politiku”. Nepravda učinjena meni, ipak, mi ne daje pravo da je činim drugima, jer se time sužava prostor pravde. Shvatio sam da je ovo slučaj raskoraka između prava i pravde. Ako od mene, kao privatnog tužioca, zavisi da li ću se prikloniti pravu ili pravdi, onda to mora biti pravda i zato sam naložio da se tužba protiv vas i „Politike” povuče. Ne manje važan razlog promene moje prvobitne odluke zauzima i činjenica da je „Politika” jedan od zaista malog broja listova koji su izbegli „veliki talas” tabloidizacije, koji je do mere nepodnošljivosti zatrovao naš medijski prostor, ljudska prava, ali i slobodu štampe. Medije koji su ovim iskušenjima odoleli, a tu prednjači vaš cenjeni list, ne treba izvoditi na „optuženičku klupu”, naprotiv! Opšti interes, u tom smislu, značajniji je od individualnog. Prava sloboda medija ima, kao i pravda, nezamenljivu vrednost. Andrićevski rečeno, nema je mnogo na svetu, ali što je manje ima, to više vredi. Još je grof Mirabo u nevremenima kraja 18. veka podigao glas – Oduzmite slobodu štampe Engleskoj, pa je dajte Turskoj: Engleska će postati Turska, a Turska Engleska.
Rimljani su imali dve izreke koje bi se mogle primeniti za obe strane: niko ne treba da bude sudija u sopstvenom slučaju (ponesu ga emocije pa ne može objektivno da sagleda sve činjenice) i ljudski je grešiti.
