Izvor: Politika, 26.Okt.2011, 20:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Policija pronašla Pikasove slike u Beogradu
Srpska policija je u saradnji sa kolegama iz Švajcarske našla u Beogradu dve slike slavnog španskog slikara, ulja na platnu „Glava konja” (1962), dimenzija 73 sa 60 centimetara i „Čaša i bokal” (1944) dimenzija 27,2 sa 35,2 centimetra, ukradene sa izložbe u gradu Fefikonu, u blizini Ciriha, u februaru 2008. godine, potvrdio je juče Milorad Veljović,direktor policije. Slike vredne više miliona švajcarskih franaka, Švajcarskoj je pozajmio muzej Šprengel iz nemačkog grada Hanover. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Švajcarski mediji su početkom oktobra preneli da se ukradene slike nalaze u Srbiji.
– U zajedničkoj akciji Ministarstva unutrašnjih poslova i švajcarske policije slike supronađene. U toku je utvrđivanja ko ih je doneo u Srbiju, kada se to dogodilo i gde su bile sakrivene – rekao je Veljović.
„Čaša i bokal” (1944)
On međutim nije precizirao gde su slike nađene, a kako saznajemo, za sada, u ovoj policijskoj akciji koja još traje, nije niko uhapšen.
– Intenzivno radimo na otkrivanju i hapšenju počinilaca, tako da u ovom trenutku ne možemo da iznesemo više detalja – rekao je Veljović za naš list.
Švajcarska televizija prenela je 7. oktobra ove godine izjavu tužioca kantona Svic, Šarla Feslera, da se dva platna u ulju nalaze na sigurnoj lokaciji i da je Švajcarska podnela zahtev Srbiji da slike budu vraćene. Srpska policija je posle dobijenih informacija iz Švajcarske započela istragu, koja je dovela do jučerašnjeg nalaska slika.
Početkom avgusta ove godine, u Zemunu je, prilikom hapšenja Ž. E. (40), nađeno osam umetničkih dela, među kojima je bilo i ulje na drvetu „Raspeće Isusovo”, dimenzija 53,50 sa 36 centimetara, vredno oko dva miliona evra, ali ne i Pikasova dela.
„Glava konja” (1962)
Krađe Pikasovih umetničkih ostvarenja dešavaju se relativno često. Više od 400 njegovih slika, crteža i skulptura od keramike vode se kao nestali.
„Politika” je kontaktirala Šprengel muzej u Hanoveru, koji je vlasnik prvog pomenutog dela, dok je drugo pozajmica Fondacije kolekcije Bernarda Šprengela. Slike iz kolekcije, a reč je o jednoj od najvećih evropskih muzejskih kolekcija radova ovog velikog španskog slikara, zajedno sa pomenuta dva dela, kako nam je potvrdila Izabel Švarc iz službe za odnose na javnošću muzeja, predstavljaju jasne pokazatelje centara kojima je Pikaso gravitirao u svom radu. Iako su informacije koje smo o njima dobili šture, prema rečima naše sagovornice može se reći da je slika „Čaša i bokal” zapravo „dobar primer njegovog apstraktnog prikaza mrtve prirode iz kasnih četrdesetih”. Kako dodaje, u radovima u kasnijoj fazi, kojoj pripada „Glava konja”, Pikaso se inače retko bavio predmetima kao pojedinačnim, već je ispitivao piktoralne koncepte u mnoštvu tematskih varijacija.
D. S. V. – M. D.
objavljeno: 27.10.2011.
