Izvor: Blic, 28.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Policija će saslušati Terzića i Vitorovića
Specijalno tužilaštvo zatražilo je od policije da sasluša sve koji su bili uključeni i imali udela u oslobađanju pripadnika zemunskog klana iz pritvora 2001. godine. Među njima su i tadašnji tužioci koji su bili uključeni u ovaj slučaj, saznaje „Blic" od izvora bliskog Specijalnom tužilaštvu.
- Saslušanje će obaviti već formirana radna grupa u policiji. Ta saslušanja biće samo deo predmeta koji je u Specijalnom tužilaštvu formiran pod nazivom „Ispitivanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << političke pozadine ubistva premijera dr Zorana Đinđića" - kaže izvor „Blica".
Naš izvor navodi da postoje tri faze puštanja „zemunaca" iz pritvora koji im je prvobitno određen zbog otmice Miroslava Miškovića, vlasnika „Delte".
- Prva faza je septembar 2001. kada je oslobođen Dušan Spasojević. Tada se zamenik četvrtog opštinskog tužioca Mioljub Vitorović saglasio sa njegovim puštanjem, iako je znao da se protiv njega vodi i drugi krivični postupak za iznudu. Druga faza je novembar mesec kada je pušten Mile Luković Kum po obaveznom uputstvu beogradskog okružnog tužioca Radeta Terzića. Treća faza je decembar mesec kada su uz saglasnost četvrtog opštinskog tužioca Biljane Radovanović i njenog zamenika Mioljuba Vitorovića pušteni i ostali pripadnici klana, braća Aleksandar i Miloš Simović i Vladimir Milosavljević Budala, iako je bila optužnica podignuta za više otmica i iznuda - kaže izvor „Blica".
Sumnje javnosti u odluke o puštanju „zemunca" iz pritvora postojale su odmah kada se to i desilo, ali je to pitanje ponovo pokrenuto u verbalnom sukobu Dušana Mihajlovića, bivšeg ministra policije, i Vladimira - Bebe Popovića, bivšeg šefa vladinog Biroa za komunikaciju. Mihajlović je između ostalog optužio paralelnu vlast, koju je po njegovim tvrdnjama predvodio Popović, za puštanje „zemunaca".
Na optužbe Mihajlovića reagovao je tadašnji okružni tužilac Rade Terzić, koji je tvrdio da je sve radio po zakonu, a odgovornost za puštanje je prebacio na četvrtog opštinskog tužioca Biljanu Radovanović i njenog tadašnjeg zamenika Mioljuba Vitorovića.
Tužilac Vitorović je uzvratio Terziću kontraoptužbama da je od početka vršio pritisak na njih da se saglase sa predlogom odbrane da puste „zemunce".
Vitorović je naveo da je Terzić insistirao na tome da puste Spasojevića uz obrazloženje da oni nisu oteli Miškovića, već ljudi koji su skupljali novac za skrivanje Ratka Mladića i Radovana Karadžića. Prema Vitorovićevim rečima, Terzić je tvrdio i da je Spasojević spreman da otkrije koji su to saradnici haških optuženika oteli Miškovića, ali samo ako bude pušten iz pritvora. Vitorović je još rekao da tada nije znao da se protiv Spasojevića u Okružnom sudu vodi postupak zbog iznude i da se ne bi saglasio sa odbranom za njegovo puštanje. On se saglasio da pusti Spasojevića 7. septembra 2001. jer, kako je rekao, nije bilo dovoljno dokaza da je Spasojević umešan u otmicu Miškovića, za razliku od drugih „zemunaca" čija je krivica utvrđena veštačenjem glasova otmičara.
Terzić je odbacio sve ove tvrdnje rekavši da je Vitoroviću od početka bilo poznato da se protiv Spasojevića vodi postupak zbog iznude, jer to piše u zahtevu za sprovođenje istrage.
U obrazloženju za puštanje Spasojevića navodi se da je pušten zbog „bolesti srca i neophodne operacije srčanih zalistaka". Lekarka u bolnici Okružnog zatvora je demantovala da je Spasojeviću bilo kada konstatovano takvo oboljenje.
Vitorović je povodom puštanja Mileta Lukovića rekao da se on tome protivio, kao i njegova šefica Biljana Radovanović, i da je Terzić bio zato prinuđen da izda obavezno uputstvo. Prema rečima Vitorovića, Terzić je došao u Četvrto opštinsko tužilaštvo na dan pobune JSO 9. novembra 2001. i rekao da je zahtev „crvenih beretki" da puste osumnjičene „zemunce". Obavezno uputstvo je izdao posle tri dana.
Terzić je potvrdio da je dao obavezno uputstvo, ali da se ne seća svih okolnosti slučaja i da je tu odluku doneo posle razgovora sa Biljanom Radovanović i Vitorovićem. Puštanju braće Simović i Milisavljevića u decembru 2001. tužioci nisu detaljnije objašnjavali.
