Izvor: Večernje novosti, 15.Avg.2014, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Policajac koji je spasio dete: Bebin plač mi se poput noža zabadao u srce!
PLAČ nemoćnog deteta u rukama oca koji ga je držao u naručju, preteći da će skočiti sa terase drugog sprata, poput noža mi se zabadao u srce. Strašno mi je bilo i da pomislim da bi čovek zaista mogao da ostvari pretnju. Neprestano sam razmišljao samo o tome, kako da mu to maleno, nedužno biće istrgnem iz ruku i odvedem na bezbedno. Srećom, uspelo nam je, i sve se na kraju dobro završilo. Ovako, u nekoliko rečenica, izgovorenih u dahu, prepričava preksinoćnu dvočasovnu dramu u Ulici >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Dositejevoj u Novom Sadu, pripadnik interventne jedinice Borislav Zorić, s pravom se može reći, heroj. Ovaj skromni mladi policajac, iznenađen velikom pažnjom javnosti, kaže da smatra da je uradio ono što je bila njegova dužnost u tom trenutku. - Scena nije bila nimalo prijatna, ali smo znali da moramo da učinimo sve i da muškarca sa sedamnaestomesečnim detetom u naručju, sprečimo da skoči sa terase - opisuje Zorić šta se dešavalo u stanu na drugom spratu, odakle je pre toga detetova majka skočila. - Dete je neprekidno plakalo. Dok se na terasi stana odvijala prava drama, policajci i pregovarački tim su pokušavali da urazume R. R., ali je on uporno odbijao bilo kakvu saradnju, ne želeći ni da razgovara. Psovao je policajce, pljuvao, vređao, ali čuvare reda, odlučne da spasu dete, ni to nije pokolebalo. Uporedo dok se pregovaralo sa detetovim ocem, policajci, koji su ušli u susedni stan, „kovali“ su plan, kako da ga obuzdaju. Dogovoreno je da odu na vrata njegovog stana, na koja je, kako se ispostavilo, dovukao dvosed i trosed, pokucaju i odvrate mu pažnju. - Srećom, to je uspelo, a ja sam u tri sekunde odlučio da preko prozora uđem u stan i uzmem dete. Jedina misao mi je bila spasiti dete - nastavlja Zorić. - Mada je jedan šraf na klima-uređaju bio oslabljen, bez dvoumljenja sam pažljivo stao i prešao na terasu, a zatim u stan. Ugledavši policajca Zorića u stanu, R. R. se okrenuo prema njemu uzvikujući: „ne dam dete, nemojte mi uzimati dete...“ Nisu ga poslušali. Uplakanog mališana, već umornog i pospanog, Zorić je uzeo u naručje i izneo iz stana. Zorić je rođen je 1985. godine u Bihaću, srednju školu unutrašnjih poslova završio je u Sremskoj Kamenici, a potom i Višu školu za menadžere u sportu. Živi u Čelarevu sa majkom i sestrom, a u Policijskoj upravi Novog Sada je od 2003. godine. Četiri godine Zorić je vođa patrole interventne jedinice u Policijskoj ispostavi stalnog dežurstva i intervencija. Situacija u kojoj se našao prekjuče, Zoriću nije prva u njegovoj dvanaestogodišnjoj policijskoj karijeri. Pre izvesnog vremena je učestvovao u spasavanju čoveka koji se popeo na krov, preteći da će skočiti. NAGRAĐEN ZoriĆ je juče, kao priznanje za ovaj podvig dobio nagradu od 50.000 dinara, koju mu je, u Palati Srbija uručio ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. Iako sa završenom višom školom, Zorić radi u Interventnoj jedinici Policijske ispostave stalnog dežurstva i intervencija u Novom Sadu. Više puta je povišicama nagrađivan za svoj trud, a od ministra je juče dobio i obećanje da će razmotriti njegovo karijerno napredovanje. Čast mi je i zadovoljstvo da nagradim čoveka koji je rizikovao svoj život da spase tuđi. Nastavićemo da stimulišemo sve one koji žele da časno nose uniformu - rekao je ministar Stefanović.
Nastavak na Večernje novosti...
