Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Jan.2015, 06:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Plivanje za bogojavljenski krst

Plivanje za bogojavljenski krst na sremskoj strani Novog Sada drugu godinu zaredom biće održano danas u Sremskoj Kamenici tačno u podne.

Program posvećen tom događaju zajedno sa svečanom liturgijum počinje u 9.30 sati.

Organizatori plivanja za bogojavljenski krst su Mesna zajednica "Sremska Kamenica", Plivački klub Novi Sad i Hram rođenja Presvete Bogorodice u Sremskoj Kamenici.

Veliki hrišćanski praznik Bogojavljenje obeležava se sutra, kada će >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << širom Srbije biti organizovana tradicionalna plivanja za bogojavljenski krst.

Centralna svečanost obeležavanja Bogojavljenja i tradicionalno plivanje za Časni krst održaće na Adi Ciganliji, a prazničnu liturgiju u Hramu Svetog Đorđa na Banovom Brdu služiće patrijarh srpski Irinej koji će prvom stigne do cilja uručiti Bogojavljenski krst od leda, koji je sačinjen od prošlogodišnje Svete vodice.

Vesna Marjanović iz Etnografskog muzeja objašnjava da se Bogojavljanjem završava ciklus Bozićnih običaja, a da važnu ulogu ima voda.

Kaže da je narod posebno period od Božića do Bogojavljenja smatrao teškim I opasnim vremenom, pogotovo noću, tako da su razni običaji, mali rituali obavljani kako bi se porodice zaštitile od zlih sila i demona.

Prema njenim rečima, pored crkvenih rituala, poredice i dalje u nekim selima upražnavaju određene običaje.

Kao primer daje najnovija etnolaška istraživanja u Šumadiji gde, kako kaže, iz narativa možemo da saznamo šta je bilo vazno u prošlosti i šta se sačuvalo do 21 veka.

"Svi ističu ritualno umivanje na Bogojavljanje sa bogojavljenskom ili izvorskom vodom. Navodi se i umivanje preko sekire ili ulazak u kuću kroz tri koraka, ali mora da se pređe sekira kako bi se preseklo zlo i ušlo u novo, 'kršteno', vreme koje je podobno za život'', rekla je Tanjugu Marjanović.

Kada je reč o Crkvi, ona kaže da je običaj da se taj dan blagoslovi voda koja je posvećena krštenju Isusa. Narod odlazi u Crkvu i uzima vodu za koju se i dan danas veruje da ne može da se zamrzne, da je lekovita i da leči mnoge bolesti.

''Pogotovo u selima ta voda se čuva za kupanje tek rođene dece'', istakla je Marjanović i dodaje da je voda ostala u narodu jako bitna.

Kada je reč o plivanju za Časni krst, ona navodi da je prema etnografskoj literaturi, bar kada se govori o podunavskim mestima, to bio običaj u Zemunu između dva rata.

''Ritual je zamro i ponovo počeo da se obnavlja negde devedesetih godina'', rekla je Marjanović dodajući da su plivanje za Časni krst počele da uvode i druge sredine gde ima reka te da je to jedna vrsta novog običaja vezano za Bogijavljenje.

Kaže da je običaj koji se često pominje u narodu i povorke dece sa sveštenikom koje pevaju prigodne pesme odlazeći od vrata do vrata i blagosiljajući domaćinstva.

Prema njenim rečima, takvi običaji koji ue sačuvani u kulturi sećanja najstarijih, zadržali su se u nekim sredinama - Sremu i Bačkoj.

Inače postoji verovanje da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti.

Plivačka deonica na Dunavu po tradici duga je 33 metra.

Prema propozicijama takmičari moraju biti punoletni, a pre trke biće organizovan i preventivni lekarski pregled učesnika.

Pobednik će, kako su najavili organizatori, osim krsta, na poklon dobiti i zlatnik Svetog Jovana.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...