Izvor: Politika, 27.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parnica efikasnija od krivičnog gonjenja
Sporovi protiv lekara su malobrojni, a ako i dođe do izricanja presude ona je uglavnom oslobađajuća, kaže Dragana Maletić iz Kliničkog centra Srbije
Devetnaestogodišnja Jelica Radović preminula je prošle godine u Urgentnom centru posle rutinske operacije čukljeva na beogradskoj privatnoj klinici "Decedra". Slučaj je u fazi istrage, a ako bude dovoljno dokaza o odgovornosti lekara za smrt devojke, biće podignuta optužnica na osnovu koje će se lekarima suditi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ovo je, nažalost, samo jedan u nizu tragičnih slučajeva. Dok u Srbiji ne postoje zvanični podaci o žrtvama lekarskih grešaka, u SAD se zna da se lekarske greške kao uzrok smrtnosti nalaze na sedmom mestu.
Dragana Maletić, diplomirani pravnik u Kliničkom centru Srbije, koja zastupa lekare ove medicinske ustanove u sporovima zbog lekarskih grešaka, kaže za "Politiku" da su oslobađajuće presude najčešći ishod i nepisano pravilo ovih sudskih procesa.
– Sporovi protiv lekara su malobrojni, a ako i dođe do izricanja presude ona je uglavnom oslobađajuća – kaže Dragana Maletić.
Naša sagovornica napominje da je problem što se pacijent kao medicinski laik nalazi u sporu s medicinskim stručnjakom. Sud i stranke u postupku nedovoljno poznaju medicinsko pravo, pa se teško snalaze u ovoj osetljivoj materiji. Dešava se da sud ne zna da postavi pitanje veštaku i lekaru, tužilac takođe, pa ni advokat koji zastupa oštećenog. U problematiku su jedino upućeni lekar, veštak i pravnik iz bolnice koji zastupa tuženog lekara.
– Procesni položaj pacijenta pred sudom je nepovoljan. U prvom redu zbog toga što su advokati koji ih zastupaju nedovoljno poznaju oblast medicine, jer se na državnim pravnim fakultetima ne izučava medicinsko pravo. Bez stručnog advokata nema pomoći pacijentu u ostvarivanju njegovih prava. Ovaj, uz mnoge druge razloge, kao što su nedostatak modernog kodeksa lekarske etike, neodgovarajući sistem finansiranja zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, teškoće u dokazivanju lekarskih grešaka, utiču na to da je položaj pacijenta u našoj zemlji mnogo nepovoljniji u odnosu na položaj pacijenata u razvijenim zemljama – objašnjava Dragana Maletić.
Postoji široko rasprostranjeni stav da su veštačenja u sporovima zbog lekarskih grešaka neobjektivna. Naša sagovornica tvrdi da nije tako.
– Takvom mišljenju doprinose advokati koji zastupaju oštećene. Oni neuspeh u sporu pripisuju veštačenju u kojem je veštak, kako oni kažu, školski drug lekara koji je učinio grešku ili su kolege. Važno je napomenuti da se logika veštaka medicinske struke razlikuje od njegovog kolege finansijske struke. Finansijski veštak, kad veštači koliko je novca proneverio neki bankarski službenik, ne razmišlja o tome da li je on bio primoran ili ne da se upusti u takav poduhvat, dok medicinski veštak i te kako razmišlja o tome. On dobro poznaje složenost medicinske intervencije koju je preduzeo okrivljeni lekar, uslove u kojima je izvedena, specifičnosti samog pacijenta, sve rizike koji su pratili njeno izvođenje – kaže Dragana Maletić.
Prema njenim rečima, medicinski veštak je u stanju da razgraniči greške koje su posledica objektivnog rizika lekarske profesije od grubih grešaka učinjenih iz krajnje nepažnje koje izlaze iz okvira medicinske tolerancije.
– Savetujem pacijentima da se opredele za građansku tužbu, naravno, ako slučaj nije takav da se krivično goni po službenoj dužnosti. Cilj građanske parnice jeste da za neželjenu posledicu lečenja pacijenta bolnica plaća naknadu štete. Zatim, lekar je u građanskom postupku svedok, a nije okrivljeni. Tako da za razliku od veštaka koji u krivičnom postupku svog kolegu, ukoliko se krivica dokaže, šalje u zatvor, u građanskom postupku kazna je takva da će bolnica dati novac. Lekar u građanskom pravu ne može biti tužen za lekarsku grešku, već bolnica – napominje naša sagovornica.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 27.02.2007.]
