Izvor: S media, 11.Jan.2013, 22:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paraćin: Umesto veselja, četiri sahrane
Očevi su klečali uz fotografije sinova. Majke su grlile kovčege. I nisu se odvajale od trenutka kada su im mrtvu decu u četvrtak uveče dovezli kućama. A kuće, od jauka, samo što ne popucaju, pišu "Novosti".
Svojinovo, najtužnije mesto na kugli zemaljskoj. Četiri porodice, u trenu, izgubile su sinove. Marjanovići - Đorđa (16). Živkovići - Marka (19), Ilići - Jovana (17), Atanaskovići - Miloša (17). Zajedno su imali šezdeset devet godina. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
"Sinovi, zar vi da svoje mlade živote položite u crnu zemlju, a mi, vaše majke, da živimo. Miloše, sine, majka te nikad prežaliti ne može. Umesto truba i trubača koje smo spremali, da ti mladost uvesele, sad te mrtvog ispraćamo", prolamao se jauk Gordane Atanasković, Miloševe majke.
Otac Bojan klekao je ispred sinovljeve fotografije. Ljubi je.
"Obiliću moj, najmiliji, čedo, snago... Jedina naša nado...". Neutešan je Milošev otac. Neutešna i sestra Marija, student prava. Njen brat je, zbog sestre, i krenuo u Pravno-birotehničku školu u Beograd. Bio je đak generacije.
U četiri crno zauvek zavijene kuće - gotovo iste, potresne slike.
"Nema više našeg Đorđa", jecaju Sonjica i Momčilo Marjanović, dok primaju saučešća ispred svog tužnog doma. Između njih, crni liturgijski barjak deli poklopac od kovčega, Đorđeva crna jakna, ispod lila košulja na ofingeru. U okovratniku - bosiljak. Takav je običaj u ovom kraju, da se ispred kuće iznese nešto od pokojnika pre nego što krene na večno počivalište.
"Marjanovići nemaju više dece", šapuću rođaci. "Đorđe im je bio sve. Nekad velika radost. Sad velika tuga."
U kućama Ilića i Živkovića mole novinare da ne ulaze.
"Ne mogu oni više ništa podneti", kažu komšije, pišu "Novosti".
(Novosti)
FOTO: printscrn Infobiro
