Izvor: Politika, 19.Feb.2012, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Osuđenici i pritvorenici pod državnom kapom

Niti je u planu, niti je realno otvaranje privatnih zatvora u Srbiji, kaže Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde

Spekulacije, koje su se posle bekstva Sretka Kalinića i Željka Milovanovića pojavile u javnosti, da bi najokoreliji kriminalci višedecenijske kazne mogli da izdržavaju u privatnim zatvorima u Srbiji – padaju u vodu. Ovakva ideja, kako za „Politiku“ kaže Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, niti je u planu, niti je realna.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Ustanove za izvršenje krivičnih sankcija, u koje ubrajamo i klasične zatvore i pritvore, zatim ustanove za maloletnike i one u kojima žene izdržavaju kaznu, predstavljaju objekte od najvećeg bezbednosnog rizika, pa je jedino moguće da država rukovodi njima. U zavodima se ne izdržavaju samo kazne, već se i saslušavaju zatvorenici, bilo u svojstvu svedoka ili osumnjičenih za neka krivična dela. Tim pre je nezamislivo da se takvi objekti nalaze u privatnom vlasništvu. Takođe je nemoguće zamisliti da pripadnici Službe obezbeđenja koje zapošljava Ministarstvo pravde i policija čuvaju lica u privatnim objektima, a još je manje zamislivo da obezbeđenje pritvorenika i zatvorenika bude povereno obezbeđenju koje ne zapošljava država – navodi Homen za „Politiku“.

Imajući u vidu sve navedeno, ali i činjenicu da državu jedno pritvoreno ili osuđeno lice dnevno „košta“ 15 evra, državni sekretar smatra da „apsolutno nije vreme da se o srpskim zatvorima govori kao o mogućem privatnom biznisu“.

– Ima mnogo više boljih sektora koji vape za privatnim investicijama – navodi Homen i podseća da u Srbiji ima 29 ustanova u kojima se izvršavaju krivične sankcije, da je u njima trenutno 11.300 pritvorenika i osuđenika.

– Tačno je da su kapaciteti srpskih zatvora mali i da u njima ima mnogo više lica nego što to propisuju evropski standardi. Zbog toga je otvoren Kazneno-popravni zavod „Beograd“ u Padinskoj skeli u koji će biti smešteno oko 500 osuđenika, a u planu je otvaranje okružnih zatvora u Pančevu i Kragujevcu, kao i izgradnja zatvora u Medveđi, kao jednog od najvažnijih strateških državnih objekata – objašnjava državni sekretar u Ministarstvu pravde.

I dok se u Srbiji i zemljama u regionu ne razmišlja o privatnim zatvorima, u Americi je ovaj biznis i te kako rasprostranjen. Američka država Arizona, kako je nedavno objavio „Njujork tajms“, raspisala je tender za privatizaciju devet od ukupno deset svojih zatvorskih kompleksa, u kojima je trenutno oko 40.000 lica na izdržavanju kazne.

Arizona se, kako je izvestio „Njujork tajms“, na ovaj potez odlučila zbog situacije koja je slična i u ostalih 49 sjedinjenih američkih država – budžetske stiske, u kojoj je stavka održavanja zatvora značajna.

Prema uslovima tendera, učesnici, privatne zatvorske kompanije, treba da polože

100 miliona dolara kako bi dobile pravo da vode jedan ili više (pa čak i svih devet) zatvora koji se privatizuju.

S obzirom na to da su federalni zatvori prenatrpani (popunjenost im je 137 odsto), savezna država se latila onoga što federalne jedinice odavno primenjuju – deo posla poverila je privatnicima.

Privatnici, da bi se sačuvala zakonska forma, zatvore koje grade nominalno prenose u vlasništvo države, ali u svojim rukama zadržavaju pravo upravljanja njima, dakle brigu o čuvanju, ishrani, zdravlju i rehabilitaciji zatvorenika.

-----------------------------------------------------------------

Istorija privatnih zatvora

Privatni zatvori deo su američke istorije, pa na neki način i tradicije. Prvi je otvoren još 1852. godine, a ovaj posao naročito je bio unosan posle Građanskog rata, kada su robijaši masovno korišćeni kao roblje na obnovi porušenih zgrada i na farmama. U novije doba, ponovo je procvetao tokom osamdesetih godina prošlog veka, kada je ideologija predsednika Ronalda Regana po kojoj je „država problem, a ne rešenje“, dala podsticaj za privatizaciju svega što se do tada smatralo da mora da bude u državnoj nadležnosti.

Tokom devedesetih je došlo do stagnacije, ali je novi podstrek „zatvorskom kapitalizmu“ dao je oštar kurs Džordža Buša protiv ilegalnih imigranata, posle 11. septembra 2001. godine, kada je Amerika povela „rat protiv terora“. Broj „federalnih“ zatvorenika, u koje spadaju i nesrećnici koji su u Ameriku pohrlili „trbuhom za kruhom“, bez viza, od početka novog milenijuma je zbog toga više nego udvostručen – sa oko 15.000 koliko ih je bilo 2000. godine na blizu 33.000 koliko ih je danas.

Tvrdnje bivšeg sudije

Nekadašnji sudija tadašnjeg Okružnog suda u Beogradu Miroslav Todorović je 2000. godine javno izneo tvrdnju da u Srbiji postoji desetak privatnih zatvora. On je tada rekao da su se ovakvi tipovi zatvora „odavno odomaćili na našem tlu“ i da su „graditelji i vlasnici tih svojevrsnih kazamata novobogataši koji su se obogatili zelenašenjem, kao i agencije za uterivanje dugova“.

On je dodao da u tim zatvorima „čame i skapavaju i građani sa spiska nestalih lica”, a potom precizirao da je, kao sudija, lično upoznao nekoliko građana koji su prošli kroz privatne zatvore.

Tadašnji predstavnici Ministarstva pravde i policije tvrdili su da nemaju nikakva saznanja o privatnim zatvorima.

Miroslava Derikonjić

objavljeno: 20.02.2012.

Nastavak na Politika...

Radio Televizija Vojvodine: Homen: Otvaranje privatnih zatvora nije u planu

Mondo: Ništa od privatnih zatvora

Glas javnosti: Homen: Otvaranje privatnih zatvora nezamislivo