Izvor: Blic, 05.Nov.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbijen Karadžićev zahtev za odbacivanje nove optužnice
Sudsko veće Haškog tribunala odbilo je zahtev bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića kojim traži odbacivanje nove optužnice iz proceduralnih razloga.
Sudsko veće koje će suditi Karadžiću, na čelu sa sudijom Patrikom Robinsonom, koji je izabran i za predsednika Tribunala, istom odlukom odobrilo je tužilaštvu prekoračenje dozvoljenog broja reči u predlogu izmenjene optužnice.
Sudsko veće navodi u obrazloženju svoje odluke da, iako tužilaštvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nije u potpunosti ispoštovalo pravila procedure, nema razloga da se izmena optužnice zbog toga odbije, jer 1.077 reči više od dozvoljenog broja ni na koji način ne ugrožava prava optuženog i čak doprinosi boljem obrazloženju navedenih optužbi.
Bivši lider bosanskih Srba naveo je u svom zahtevu prošle sedmice da je Haško tužilaštvo prekoračenjem dozvoljenog broja reči u predlogu nove optužnice prekršilo propise Tribunala i zatražio od sudskog veća da odbaci zahtev za predložene izmene optužbe, a tužilaštvo je od suda dan kasnije zatražilo da ne usvoji njegov zahtev.
Izmenjeni tekst optužnice od 23. septembra, koji je Karadžiću dostavljen u ponedeljak, sadrži 4.077 reči, što je za preko 1.000 reči više od dozvoljenog. Prema pravilima Tribunala, optužnica ne bi trebalo da sadrži više od 3.000 reči. Ukoliko izmenjena optužnica stupi na snagu, Karadžiću će biti ostavljen rok od 30 dana da se pripremi za izjašnjavanje o promenjenim tačkama optužnice.
Prva optužnica protiv Karadžića podignuta je 1995. godine, a precizirana 2000. Karadžić se, važećom optužnicom, u 11 tačaka tereti za genocid i druge ratne zločine na prostoru Bosne i Hercegovine tokom građanskog rata od 1992. do 1995. godine. Uhapšen je 21. jula pod lažnim identitetom i imenom Dragan Dabić, a 30. jula izručen je Haškom tribunalu.
Karadžić: Krajišnik nije odlučivao
Bivši predsednik Republike Srpske i haški optuženik Radovan Karadžić danas je, na raspravi o žalbi bivšeg predsednika Skupštine RS Momčila Krajišnika na prvostepenu presudu, posvedočio da Krajišnik nije bio član nikakvog "proširenog Predsedništva" jer nije ni postojalo i da nije učestvovao u donošenju ključnih odluka tokom rata u BiH.
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Alan Tiger nije uspeo da dobije odgovore na većinu pitanja jer je advokat koji zastupa Karadžića u ovoj raspravi, Piter Robinson, savetovao klijentu da ne odgovara s obzirom da to može da utiče na njegovo suđenje.
Karadžić je istakao da Krajišnik nije bio član nikakvog proširenog "ratnog Predsedništva", pošto to telo nikada nije ni formirano jer nije proglašeno ratno stanje. On je rekao da zabunu unosi i prevod, jer se mešaju termini "prošireno Predsedništvo" i "proširena sednica Predsedništva", kao i da bi za "ratno Predsedništvo" preciznije bilo reći "prošireno predsedništvo u ratnom stanju".
"Potpuno je jasno da su članovi Predsedništva bili ja, Biljana Plavšić i Nikola Koljević", istakao je Karadžić.
Tiger se pozvao na zapisnik sa jedne od sednica Predsedništva u kome je Krajišnik naveden kao član tog tela, ali je Karadžić objasnio da se radi o nepreciznosti sekretara koji je sačinio taj zapisnik i koji nema mnogo znanja o državnoj upravi.
Bivši predsednik RS je dodao da zapisnici nisu predstavljali nikakav akt, već samo beleške i podsetnik, tako da im ne bi trebalo pridavati veliku važnost.
Karadžić je naglasio da se šest strateških ciljeva koje je u maju 1992. godine podržala Skupština RS sprovodilo politički, a ne vojno, kako tvrdi tužilaštvo. On je naveo da su ti ciljevi bili u skladu sa planom Žozea Kutiljera.
Jedna od tih tačaka je bila i "uklanjanje Drine kao granice", naveo je Tiger, na šta je Karadžić odgovorio da je on mislio da ne bude "granice između svetova", pravoslavnog, hrišćanskog i muslimanskog, i da se zalagao da Bosna bude kao Švajcarska sa kantonima i "mekim granicama".
