Izvor: Glas javnosti, 25.Feb.2010, 07:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikad ni reč o Joci Amsterdamu
ZAGREB - Goran Simović, poslovni partner optuženog Slobodana Đurovića, juče je u svom svedočenju u Županijskom sudu u Zagrebu na suđenju za ubistvo suvlasnika Nacionala Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franića, između ostalog rekao da mu Đurović nikada nije pominjao nijednog od ostalih optuženih, pa ni kuma Sretena Jocića, ni svedoka tužilaštva Tomislava Marjanovića, ni Ratka Kneževića, čije se svedočenje očekuje danas, "duvansku mafiju"...
Prema optužnici >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << hrvatskog Ureda za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, Đurović je bio veza neposrednih izvršilaca atentata s navodnim naručiocem Sretenom Jocićem, koji je, opet prema optužnici, za to ubistvo platio 1,5 miliona evra.
Simović je tokom svedočenja rekao da je Đurovića upoznao preko prijatelja iz školskih dana Olivera Bogavca. Tokom 2007, a pogotovo 2008. godine Simović je, kako je rekao, sve svoje vreme provodio sa Đurovićem, kojeg je opisao kao poslovnog čoveka koji je bio izuzetno posvećen poslu. Vremenom su, rekao je svedok, postali prijatelji i privatno. U aprilu 2007, kad su pristupali kupovini preduzeća, seli su kako bi se dogovorili. Simović je postao direktor preduzeća, a Đurović član uprave. U tom periodu, prema rečima svedoka, bilo je idealno vreme za investiranje, a vrhunac je bio 2008. godine.
- Znao sam da Đurović poseduje ogroman kapital koji je spreman da investira - rekao je Simović.
Sudija Ivana Kršul pitala ga je zna li nadimak Slobodana Đurovića.
- Svi su ga zvali Boban - odgovorio je.
Simović je u svom iskazu rekao da zna da je Đurović kum Sretena Jocića - Joce Amsterdama, ali nekih kontakata i pominjanja tog imena nije bilo, kao ni ostalih optuženih tako da on nema nikakvih saznanja o tome da je Đurović znao ikoga od njih. Što se Jocića tiče, rekao je svedok, susreli su se dvaput i to u beogradskim restoranima, u prolazu.
Prvi put sreli su se, kako su juče preneli hrvatski elektronski mediji, u restoranu Fudbalskog kluba Partizan, kada im je Jocić prišao i pozdravio ih, a gotovo identičan susret dogodio se i u hotelu "Moskva".
- Ne verujem da je Đurović bio povezan s bilo kakvim kriminalnim miljeom zbog odnosa prema svojim zaposlenima - rekao je svedok i pojasnio da je Đurović deo dobiti od dobro obavljenog posla delio radnicima.
Prema Simovićevom svedočenju, na dan hapšenja su razgovarali o licitiranju preduzeća "Beodita". U telefonskom razgovoru Đurović mu je kratko rekao da mora do Hrvatske i da će se vratiti popodne. Kasnije mu se nije javljao, preneli su još hrvatski elektronski mediji iskaz svedoka Simovića.
Upitan da li je moguće da je Đurović bez njegovog znanja odlazio u inostranstvo, Simović je rekao da nije.
- U tom periodu apsolutno ne - odgovorio je svedok.
S firmama u Hrvatskoj nisu poslovali, rekao je dalje, a ne zna ni za to da je Đurović išao u Zagreb.
- Samo znam da je u dva ili tri navrata putovao do granice Hrvatske - naglasio je.
Kada mu je predočeno da je u istrazi izjavio da mu je Đurović onog dana kada je uhapšen rekao da ide do Zagreba, a ne do Hrvatske, Đurović je ostao kod psolednje izjave.
- Sasvim mi je jasno da je u periodu od 13.30 do 17 sati potpuno nemoguće otići do Zagreba i vratiti se - istakao je, tvrdeći kako je bitan kontekst u kojem je nešto rekao.
Slobodan Šašić, koji zastupa optužnicu Uskoka, pitao je svedoka da li zna da li je Đurović nekome pomagao u zatvoru, ali Simović nije znao.
Juče je svedočio i Egon Majer, vlasnik motora s kojeg su skinute tablice koje su potom stavljene na skuter na kojemu je bila bomba koja je ubila Pukanića i Franjića. Majer je rekao da ne zna kako su tablice ukradene jer je njegovo motor bio jako dobro čuvan.
