Izvor: Glas javnosti, 13.Dec.2009, 10:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ni ponuđena nagrada nije otkrila ubicu

BEOGRAD - Zločin koji je 12. decembra 2000. godine iz temelja potresao srpsku javnost, a u kojem je stradao kapiten košarkaša Partizana i reprezentativac SRJ Haris Brkić (26), i dalje je nerešen.

Ni devet godina pošto je Brkić ubijen ispred hale "Pionir", nema nikakvih nagoveštaja ko je, ili s kojim motivom, usmrtio sportistu koji nikada pre toga, ni na terenu ni van njega, nije bio povezan sa bilo kakvim incidentnim okolnostima. Epilog je da do danas nema osumnjičenih i da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << policija još pre dve godine dostavila tužilaštvu prijavu protiv nepoznatog počinioca. S obzirom na to da u međuvremenu nisu otkriveni novi detalji, ovaj slučaj je do daljeg završio u fioci.

Brkić je upucan na parkingu kod dvorane "Pionir". Prethodno je treneru Darku Rusou rekao da mu nije dobro, pa je ranije izašao s treninga. Kada je prišao svom "golfu 3", ubica je u njega ispalio iz revolvera dva metka u glavu. Jedan metak prošao mu je ispod jagodične kosti, drugi ispod desnog oka. Preminuo je 15. decembra u Urgentnom centru.

Brkić je bio miran mladić, a mnogi će reći i izuzetno korektan. Takav je bio na terenu, ali i u susretima sa običnim svetom, što je policiji dodatno otežavalo posao. Jer, gotovo da se nije mogao naći motiv za ovakvo gnusno delo. Štampa je o razlozima likvidacije uspešnog sportiste, kao i u sličnim prilikama, uglavnom nagađala. Neki su motive Brkićeve smrti videli u podatku da je automobilom pregazio pijanog pešaka i da je taj ostao invalid, drugi su tvrdili da se zamerio crnogorskoj mafiji, a treći da je pozajmljivao novac i da mu je dužnik došao glave...

U prvo vreme sumnjalo se takođe i da je Haris zatekao na delu kradljivca automobila i da je ovaj pucao. Takva teza brzo je otpala. Prvo, njegov auto, star pet godina nije bio luksuzan, a drugo, poznavaoci kriminalnih dešavanja sa sigurnošću tvrde da se razbojnik nikad ne bi tako surovo obračunao sa košarkašem. Ni saslušavanje više od sto ljudi nije pomoglo da se nasluti mogući motiv likvidacije, a još manje da se ubica uhvati. Tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović raspisao je čak i nagradu od 300.000 maraka za informacije o ovom zločinu. Međutim, to takođe nije dalo rezultata. NJegovi roditelji, Radmila i Ismet, više ne očekuju da će ikada saznati zbog čega je njihov jedinac tako rano morao da okonča život.

Nastavak na Glas javnosti...