Izvor: Blic, 05.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemoralno je uvođenje agenta provokatora
Nemoralno je uvođenje agenta provokatora
Država je pogrešila što se opredelila za donošenje novog zakonika o krivičnom postupku (ZKP-a), a ne za delimične izmene i dopune postojećeg, kaže u razgovoru za 'Blic' dr Đorđe Lazin, profesor na Katedri za krivično pravo Pravnog fakulteta u Beogradu.
- Pre samo četri godine donet je potpuno novi Zakonik o krivičnom postupku. Nema opravdanja da se posle ovako kratkog perioda ponovo donosi novi zakon u istoj materiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i takav slučaj nije poznat nigde u svetu. Između ostalog, stručna udruženja nikada nisu dovodila u pitanje osnovna rešenja postojećeg zakonika, a ni sudska praksa nije ukazivala da u njegovoj primeni postoje neki posebno ozbiljni i dramatični problemi - ističe profesor Lazin.
Neki delovi nacrta novog zakonika o krivičnom postupku (ZKP), koji je već ušao u skupštinsku proceduru, po oceni profesora Lazina, otvaraju velike mogućnosti za zloupotrebe i povećavaju rizik od neosnovanog krivičnog gonjenja građana.
U nacrtu novog ZKP-a profesor Lazin smatra najspornijim odredbe o tužilačkoj istrazi, svedocima saradnicima, a naročito one koje se odnose na uvođenje agenta provokatora i prikrivenog islednika u krivični postupak.
- To su rešenja od kojih mi se diže kosa na glavi - ističe profesor Lazin. Nemoralno je postojanje agenta provokatora, odnosno osobe koja bi provocirala vršenje krivičnih dela. Apsolutno sam protiv takvog agenta koji vam, na primer, nudi milion dolara da nešto nezakonito uradite. Ne može država na taj način da se brani od kriminala! Sumnjiva i rizična su i rešenja o prikrivenom isledniku, osobi koja se infiltrira u zločinačku organizaciju, otkriva je i svedoči protiv nje. Nema objašnjenja da li prikriveni islednik može da vrši krivična dela u okviru kriminalne organizacije. Nije definisano ni ko sve može da bude prikriveni islednik, pa se dopušta tumačenje da, pored policajaca, to može da radi i lice iz kriminalnog miljea. Pa taj islednik može da izvrši bilo koje krivično delo i da se pravda kako je to uradio da bi izvršio zadatke. S takvim rešenjem zloupotrebama neće biti kraja - upozorava profesor Lazin.
Uz konstataciju da je korenita izmena ZKP-a doneta na brzinu i bez prethodnih istraživanja, profesor Lazin izražava bojazan da bi buduća istraga, koju će umesto istražnog sudije voditi javni tužilac, mogla da poveća rizik od neosnovanog krivičnog gonjenja.
- Nesporno je da je sudska istraga mnogo objektivnija. Sud je nezavisniji od tužioca koji je pod uticajem izvršne vlasti. Zato je važno da ako pređemo na tužilački model istrage imamo nezavisno tužilaštvo. To podrazumeva da izvršna vlast ima manje ingerencije u izbor i rad ovog organa gonjenja. Ovaj uslov nije ispunjen, pa će predstavljati jedan od najvećih problema. S druge strane, po nacrtu novog zakonika i policija može da vrši istragu ako joj tužilac to poveri. To je najgore moguće rešenje za zaštitu i prava građana. Novi zakonik će funkcionisati, ali uz velike rizike za neopravdano pokretanje krivičnih postupaka protiv građana - ističe profesor Lazin. Nataša Jovanović
