Izvor: Politika, 09.Feb.2015, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nata Mesarović tražila upis u Imenik advokata Beograda
O zahtevu bivše predsednice VKS i VSS biće odlučivano kada AKB budu dostavljene potvrda da se protiv nje ne vodi istraga i izvod iz kaznene evidencije
Nata Mesarović, bivša predsednica Vrhovnog kasacionog suda (VKS) i Visokog saveta sudstva (VSS), prelazi u advokate, saznaje „Politika”. Ona je, kako nam je potvrđeno u Advokatskoj komori Beograda (AKB), početkom prošlog meseca, uputila zahtev za upis u Imenik advokata Beograda. O njenom zahtevu, međutim, još nije odlučeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s obzirom na to da AKB još nisu dostavljena dokumenta neophodna za donošenje odluke.
Predsednik AKB-a Slobodan Šoškić kaže za „Politiku” da postoji mogućnost da o zahtevu nekadašnje predsednice VKS-a i VSS-a bude odlučivano u četvrtak.
– Advokatska komora Beograda očekuje da od nadležnih institucija bude dostavljena potvrda da se protiv Nate Mesarović ne vodi istraga i izvod iz njene kaznene evidencije. Takođe, ostali advokati, članovi AKB-a, imaju pravo da u roku od meseca stavljaju prigovore na zahtev o upis u Imenik advokata. O zahtevima za upis u advokatski imenik odlučuju članovi Upravnog odbora komore kojoj se podnosi zahtev. Ukoliko nam pomenuta dokumenta budu dostavljena do četvrtka, za kada je zakazana naredna sednica UO AKB-a, odlučivaće se o zahtevu Nate Mesarović – objašnjava predsednik AKB-a.
Nata Mesarović nije želela da komentariše svoj zahtev za upis u advokatski imenik prestoničkih advokata uz objašnjenje da je „sada penzioner i da više nije javna ličnost”.
Bivša predsednica VKS-a i VSS-a penzionisana je početkom maja 2014. godine.
Karijeru je započela u Privrednom sudu, a od 1976. do 1985. godine radila je kao sudija za prekršaje. Te godine izabrana je za sudiju tadašnjeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu u kom je radila do 1997. godine, kada prelazi u tadašnji Okružni sud. Za sudiju Vrhovnog suda (VS) izabrana je 11. aprila 2003. godine i s tog mesta je delegirana za sudiju Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu. Na funkciju vršioca dužnosti predsednika VS-a postavljena je 9. marta 2009. godine, a mesec dana kasnije izabrana je za predsednicu VSS-a.
Poslednja pozicija omogućila joj je da, po položaju, učestvuje u izboru sudija tokom reforme sprovedene 2010. godine. Spočitavan joj je bahati odnos prema sudijama, ali najviše što 837 sudija koji nisu prošli opšti izbor nisu dobili obrazloženje za odluku VSS-a o prestanku njihove sudijske funkcije. Za vreme njene „vladavine” srpskim pravosuđem, njen sin Vladimir je iz Četvrtog osnovnog izabran za sudiju Višeg suda, a ubrzo je delegiran za sudiju Posebnog odeljenja.
Ipak, čini se da joj sudije nisu zaboravile odluke koje je donela kao prvi čovek VSS-a. Dragomir Milojević, koji je posle nje imenovan za predsednika VKS-a i VSS-a, s grupom kolega iz najviše sudske instance, podneo je krivičnu prijavu protiv Mesarovićeve i svih članova prvog saziva VSS-a, među kojima je i bivša ministarka pravde Snežana Malović, tvrdeći da su zloupotrebili službeni položaj. U prijavi se navodilo da su članovi prvog sastava VSS-a u postupku izbora sudija iskorišćavanjem svog službenog položaja teže povredili prava 837 sudija, jer prilikom donošenja odluka o izboru sudija 16. decembra 2009. godine nisu odlučivali da li ispunjavaju uslove da budu birani za sudije.
Iako je Tužilaštvo za organizovani kriminal odbacilo ovu krivičnu prijavu, posle žalbe njenih podnosilaca, Republičko javno tužilaštvo naredilo je specijalnom tužiocu da po njoj postupa.
Možda će upravo ova krivična prijava biti presudna za donošenje odluke hoće li Nata Mesarović biti upisana u imenik advokata.
-------------------------------------------------
Šta kaže zakon
Pravo upisa u imenik advokata ima lice koje ispunjava sledeće uslove:
Da je državljanin Srbije
Da je diplomirani pravnik s položenim pravosudnim ispitom
Da ima poslovnu sposobnost
Da nije pravosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim bavljenja advokaturom
Da nije u radnom odnosu
Da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću, osim u naučnoj, pedagoškoj, prevodilačkoj, umetničkoj, publicističkoj, humanitarnoj i sportskoj oblasti
Da je dostojan bavljenja advokaturom
-------------------------------------------------
(Ne)dostojnost
Ako je protiv podnosioca zahteva za upis u imenik advokata pokrenuta istraga ili podignuta optužnica za delo koje ga čini nedostojnim za bavljenje advokaturom, odlučivanje o zahtevu može da se odloži do okončanja pokrenutog postupka, o čemu nadležni organ Statutom Advokatske komore donosi posebno rešenje.
Miroslava Derikonjić
objavljeno: 10.02.2015.
