Izvor: Večernje novosti, 31.Avg.2016, 23:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Napisao oproštajno pismo mesec dana pre samoubistva
Na groblju u Novoj Pazovi sahranjen Uroš dikić (19), mladić koji se bacio pod voz. Drugovi kažu da se nije ubio zbog ljubavi, već zbog briga koje su ga morile tokom školovanja. Uroš je neke stihove u svom pismu posvetio majci UROŠ Dikić (19), mladić koji se ubio u noći između ponedeljka i utorka na pružnom prelazu u Novoj Pazovi, sahranjen je danas na lokalnom groblju. Nekoliko stotina ljudi uz njegove roditelje, sestru i prijatelje ispratili su ga na večni počinak. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Urošev drug pročitao je iznad njegovog groba priču, koju je kao oproštajno pismo nesrećni mladić napisao 28. jula, mesec dana pre samoubistva. Vest o Uroševoj smrti potresla je Novu Pazovu, koja o njemu govori kao o dečaku koga će zauvek pamtiti. Jedan od njegovih prijatelja smogao je snage da pročita reči koje je Uroš napisao mesec dana pre tragedije. Potresno izlaganje prekidali su samo jecaji neutešnih ljudi... - Ovaj tekst pišem 28. jula, kada sam ponovo spoznao šta je to ljubav. Bože, pitam se da li će žaliti zbog mog rasula. Kiša je prošla kroz zidove i pada poput suza. Da li sam u još jednoj prokletoj noćnoj mori? Shvatam da nisam, osećam da previše boli. Istinska sreća ne postoji... - kroz suze je mladić čitao redove ispisane Uroševom rukom. Uroš je između ostalog napisao stihove u kojima se obratio i svojoj majci, moleći je da ga ne posećuje. - Kevo, nemoj više da me posećuješ, samoj sebi zadaješ bol i sebe povređuješ. Znam da me čuješ, iako više ne znam voleti, zaboravio sam kako lepe reči govoriti, odavno sam prestao molitve zboriti, u ovom moru lažnih suza... Oprosti mi, ubiće me neizlečivi bolovi, teški lanci su me zarobili, nekada bližnji su mi postali totalni stranci. Ostavio bih joj sve, ali nemam ništa ostaviti rođenoj majci. Ovo je istinita priča, ovde se ne radi o bajci, ovo je priča o tome gde završavaju samci - deo je pisma koje je Uroš napisao. Njegovi drugovi iz srednje škole ne veruju da se on odlučio na strašni čin zbog ljubavi, već zbog briga koje su ga morile kroz celo školovanje. - Da je imao devojku, rekao bi mi, ali nije mi se poverio - kaže jedan od Uroševih drugara.Drugari iz Uroševe škole Komšije iz ulice poslenji put su ga videle dan ranije, kada ih je pozdravio. O njemu imaju samo lepe reči. Podsetimo, oko jedan sat posle ponoći u utorak, Uroša je udario teretni voz na putu iz Subotice ka Beogradu. Prema prvoj verziji događaja, on se bacio pod lokomotivu posle kraće svađe sa devojkom. Sa društvom je do kasnih večernjih sati bio u blizini železničke stanice, a onda se u jednom momentu odvojio od njih. Otišao je na prugu i stao ispred voza koji je dolazio. ZAVRŠIO ŠKOLU ZA KUVARE Nastradali Uroš završio je školu za kuvara, živeo je sa roditeljima. Sestra mu se udala i ima svoju porodicu. Uroš nije još imao posao. Na obližnjem igralištu se sastajao sa drugarima. I te večeri je bio sa njima, sat vremena pre nego što je skočio pod voz. Svi smo u šoku, život je bio pred njim. Svi se pitamo šta je to mučilo jednu dečju dušu - komentarišu prvi susedi porodice Dikić.
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
