Izvor: Blic, 18.Maj.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadam se da će ubice mog oca biti strogo kažnjene
Rasim Husić
Otmičari su me pozvali 22. aprila u 20.07 i pročitali mi navodno očevo pismo koje je glasilo: „Sine, pripremi 150.000 evra ako hoćeš da se vidimo. Ako ne, onda se više nikada nećemo videti”. Odmah sam obavestio policiju u Berlinu, gde živim - priča za „Blic” Nenad, sin ubijenog Rasima Husića iz Bijeljine, čije je telo prošle nedelje nađeno u bunaru u naselju Veliki Radenovac, između Subotice i Palića.
Zbog otmice i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svirepog ubistva Rasima Husića prošle nedelje uhapšena je devetočlana grupa, na čijem čelu su bili Osman Velagić i Srđan Bundra. Husić je otet 21. aprila u Bijeljini. Istog dana otmičari su ga prebacili u Srbiju i ubili. Nenad Husić se sad nada da će otmičari i ubice njegovog oca biti strogo kažnjeni.
- Nama su pomoć nudili Romi iz brojnih zemalja, ali mi smo se pridržavali zakona i sarađivali smo s policijom od prvog dana kad su nas pozvali otmičari - kaže Husić, dok njegov stric Hamdija dodaje da će danas doputovati u Suboticu po telo ubijenog Rasima.
Nenad Husić kaže da poznaje Velagića, koga je njegov otac angažovao za renoviranje kuće. Prvi kontakt sa Velagićem, Rasim Husić je imao u avgustu prošle godine.
- Dogovorili su se da nam renovira kuću. U decembru je počeo da radi, ali je prekinuo zbog zime. Otac mu je dao 16.000 evra, a radovi su izvedeni u vrednosti između pet i šest hiljada evra. Otac je kod sebe, prilikom otmice, imao oko 4.000 evra u džepu. Prvi poziv od otmičara dobio je stric Hamdija. Obavestio me je da očekujem poziv u Berlinu, ali da mu je rečeno da o tome ne obaveštavam policiju niti bilo koga - kaže Nenad.
Rasimov sin priča da se susreo nekoliko puta sa Osmanom Velagićem u njegovom kafiću u Janji.
- Svaki put nam je govorio da je Rasim u Bijeljini i da je živ. Telefonom smo ga pozivali i on nam je obećavao da će Rasima dovesti zdravog i živog. U međuvremenu su nas neki ljudi ponovo zvali i tražili 150.000 evra za otkup moga oca. Osman je od mene čak tražio i da mu dam novac za troškove, gorivo i telefon. Dao sam mu 200 evra. Nadao sam se da će nahraniti moga oca. On je verovatno pretpostavljao da moj otac ima više novca kod sebe i zbog toga je i organizovao otmicu. Govorio sam mu da mi je otac bolestan, da ima visok pritisak, da uzima lekove. Posle tog razgovora javio se čovek koji je rekao: „Slušaj, Nenade, tvoj otac je slab, često pada u nesvest, ima li visok pritisak i koje lekove koristi”. To mi je bio dovoljan dokaz da je otmica organizovana. Prepoznao sam glas Osmanovog sina Đulage. Pozvao sam ponovo Osmana, ali se javila konobarica koja je rekla da on nije tu, kao ni njegov sin. Iako sam je zamolio da izađe i da ga pozove, ona je spustila slušalicu. Bilo mi je jasno da su oni umešani u otmicu moga oca - kaže Nenad Husić.
