Izvor: Blic, 14.Apr.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na meti otmičara uskoro i političari
Na meti otmičara uskoro i političari
BEOGRAD - Ukoliko se nešto ne promeni u policiji, otmice će i u narednih nekoliko godina biti najunosniji posao za srpsko podzemlje. Oko dva odsto bogatih ljudi u Srbiji će biti dovoljan 'rezervoar' novca za kriminalce, a pojednici koji su do sada bili kidnapovani ne bi trebalo da misle da su sigurni. Naši kriminalci su pokvareni i ako neko ima novca, ponovo će biti otet - kaže za 'Blic' Marko Nicović, bivši šef beogradske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << policije i potpredsednik Borda direktora Međunarodnog policijskog udruženja za borbu protiv droge.
Ako krupni kriminalci budu ugroženi hapšenjima, na meti otmičara, prema Nicoviću, uskoro se mogu naći i političari, ugledni ljudi iz sadašnje vlasti i članovi njihovih porodica. U tom slučaju vlast će biti primorana da pregovara sa kidnaperima o puštanju iz zatvora 'krupnih zverki' iz sveta kriminala u zamenu za oslobađanje otetih političara.
- Policija mora da prekine seriju nerešenih otmica ukoliko želi da joj bilo ko veruje. Da naša policija nije sposobna da uhvati kidnapere svesni su i ljudi koji su oteti, pa zato izbegavaju da sarađuju i odmah plaćaju otkup. Kada bi odbili da plate, ne bi bio isključen i najgori filmski scenario, jer su naši kriminalci prekaljeni u ratovima i spremni na sve - priča Nicović.
Otvaranje naše zemlje i saradnja sa Interpolom značajno će umanjiti mogućnosti trgovine drogom, falsifikovanim novčanicama ili kradenim automobilima. I ubistva će biti mnogo teže izvesti, jer će se policajci bolje obučiti i snabdeti savremnim tehničkim pomagalima, koja sada nema. Zbog toga će, kako tvrdi Nicović, otmice bogataša biti posao koji podzemlju 'obećava' najviše novca.
Naša policija je, kaže Nicović, nepripremljena za takve situacije, centralizovana na pogrešan način i pretvorena u spori birokratski aparat, a na rukovodećim pozicijama su i dalje ljudi koji su tu bili i za vreme Miloševićevog režima. Zbog svojih ranijih 'grehova' ti policajci su, prema Nicoviću, sada ucenjeni od novih vlasti eventualnom smenom ili kažnjavanjem i moraju da 'stiču slavu' hapšenjem bivših Miloševićevih saradnika.
U svetu se kidnapovanje smatra veoma teškim kriminalom i postoji nekoliko koraka koje policija pri tom obavezno sprovodi. Kontakt sa otmičarima najpre uspostavljaju članovi posebnih pregovaračkih timova, predstavljajući se kao članovi porodice ili prijatelji, i pokušavaju da spuste cenu ili otkriju pozicije kriminalaca. Takvi timovi su sastavljeni od raznih stručnjaka, ali je najviše specijalno treniranih policajaca i psihologa. Ukoliko oni ne uspeju, na scenu stupaju specijalci, koji uz korišćenje sve moguće vojne i policijske tehnike pokušavaju da likvidiraju otmičare i oslobode taoce. Naša policija, prema Nicoviću, nema ni pregovarače, ni takve specijalce i prilikom otmica uglavnom ne čini ništa.
- Da bi se zaista razbio organizovani kriminal mora se formirati specijalna policija od 300-400 ljudi koji će biti nepoznati javnosti, političarima i drugim policajcima. Za rad takve jedinice na Zapadu, po pravilu, znaju samo predsednik države i specijalni javni tužilac, koji pazi da ona ne bude zloupotrebljena. Kada ta jedinica počne da hapsi kriminalce, počinje da deluje i psihološki mehanizam koji joj gotovo uvek obezbeđuje uspeh. Kriminalci će, najpre, pokušati da korumpiraju i članove specijalne policije. Kad to ne uspeju, polako ih hvata panika od 'idealizovanih specijalaca obavijenih velom tajne', pa im, tražeći usluge, prvo 'isporučuju' korumpirane policajce. Posle toga počinju da pomažu u hapšenju najpre manjih, a zatim i većih konkurentskih kriminalnih grupa. Na kraju, pritegnuti kriminalci odaju i pripadnike svoje grupe, čime policija postiže uspeh i stiže do šefova podzemlja. Šefovi se, najčešće, pred hapšenje zabarikadiraju u svoje 'tvrđave' i bivaju ubijeni prilikom vojno-policijskih akcija - objašnjava Nicović.
Specijalna policija mora da ima i tim od 50-60 ljudi sa 'dozvolom za ubijanje'. To su vrhunski opremljeni i obučeni specijalci - oklopnici, kako ih zovu na Zapadu koji, uz pomoć helikoptera, bojnih otrova, šok-bombi i ostale tehnike, upadaju i zauzimaju dobro branjena uporišta. Kriminalci koji prežive njihovu akciju i budu uhapšeni smatraju se srećnim, uverava Nicović. Z. Dojić Opasni, spremni i vični oružju
U Srbiji postoji 10 centara podzemlja sa oko 1.500 'vojnika' koji rade za velike šefove. Oni su veći profesionalci u svojoj oblasti od policajaca. 'Školu kriminala' su završili na Zapadu, a prošli su kroz sve ratove na našim prostorima i vičniji su oružju od policajaca. Imaju dovoljno novca i dobro plaćaju profesore ekonomije i prava da im osmisle strategiju budućeg delovanja i ulaganja novca. Imaju svoje ljude u policiji, među telohraniteljima političara i novih bogataša, pa zato znaju sve njihove poteze unapred. Njihove akcije su drske, izvode ih usred dana, s čarapom na glavi i 'kalašnjikovom' u ruci, jer znaju da ne postoji ni najmanja šansa da ih neka specijalna policijska ekipa 'vreba' sa strane, priča Nicović.
