Izvor: Blic, 13.Apr.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na heroinu svaki drugi osuđenik
Oko 70 odsto srpskih osuđenika mlađih od 35 godina ili su teški zavisnici od droge ili su jednom ili više puta probali psihoaktivnu supstancu. S druge strane, zatvorske vlasti godišnje otpuštaju četiri, pet radnika jer su za šaku evra pokušali da doture zatvoreniku heroin, marihuanu, ekstazi, trodon...
Damir Joka, načelnik za tretman Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, ukazuje na porast broja narkomana u zatvorima od raspada bivše SFRJ. Tada je deset >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odsto osuđenika bilo zavisno od droge. Danas oko polovina od 9.600 zatvorenika ima narkomansko „iskustvo".
- To ukazuje na duboku patologiju u kojoj je najgori trend porasta narkomanije kod mlađih osuđenika, a na njih najviše želimo da utičemo. Kod mlađih od 35 godina polovina puši marihuanu, do 20 odsto su intravenski zavisnici, preostali su na nekoj psihoaktivnoj supstanci. Među starijima od 35 godina opada upotreba droge. Izraziti problem su nam roditelji, supružnici i prijatelji koji pod pritiskom osuđenika nastoje da im doture drogu, iako na taj način sebe uvlače u krug kojem ne pripadaju - ističe Joka.
Zatvorske vlasti nalaze drogu u penama za brijanje, fabrički zatvorenim konzervama hrane, ušivenu u đonovima ili jaknama... Neki su pokušali da je bližnjem doture poljupcem, a zatvorske vlasti su ostale bez komentara otkrivši da je supruga, u kondomu sakrivenom u polnom organu, unela drogu i predala osuđenom mužu tokom „slobodne posete" bez nadzora u tzv. sobi ljubavi.
Po istraživanju Instituta za socijalnu medicinu, 38 odsto osuđenih misle da u zatvorima ima korupcije. Inače, smatra se da postoji tarifa po kojoj pojedini zaposleni doturaju zatvorenicima drogu i mobilne telefone. Ovi plaćaju telefonskim karticama, dinarima, evrima, zlatnim nakitom. Na svojevrsnom „zatvorskom tržištu narkotika" takođe ima ekscesa. Pre dve godine u niškom KPZ potukli su se Novopazarci, koji su bili „glavni dileri", i Nišlije, koji su „hteli svoj deo kolača".
- Unošenje droge u zatvore nije srpski brend, ima ga u svim državama. Besmisleno je govoriti o tarifi, jer bi to značilo da postoji organizovani promet droge u zatvorima, a to nije istina. Cena droge nije ujednačena, zavisi od situacije. Neko će dati deset evra, neko hiljadu, koliko može. Korupcija među zaposlenima je verovatno veća od onoga što uprava otkriva, ali činimo sve da je sprečimo. Godišnje vodimo četiri, pet disciplinskih postupaka, dajemo otkaz i svaki put šaljemo podatke MUP-u i tužilaštvu da vide ima li elemenata za krivičnu prijavu - objašnjava Joka.
Po nezvaničnoj proceni, u ovom „biznisu" iza zatvorskih zidina zarada je i do pet puta veća nego kod dilovanja na slobodi. Joka ističe da „čim je nešto zabranjeno, ima veću cenu", ali je „nezahvalno govoriti koliko je veća". On tvrdi da se u većini slučajeva droga ne plaća, već se traži kao protivusluga, na primer, za nabavljanje mobilnog telefona.
- Uzrok korupcije ne možete tražiti u vezi između kriza narkomana i malih plata naših zaposlenih. Čovek ne može da bude malo pošten. Ili je pošten, ili to nije. Velika većina naših zaposlenih u upravi, i pored malih plata, časno radi svoj posao - kaže Joka.
Predoziranje
Godišnje prosečno dva, tri zatvorenika preminu zbog predoziranja, kaže Joka. Dodaje da su lane u svim zatvorima umrla 44 osuđenika, od kojih se jedan predozirao kad je bio na vikendu, a devetorica zatvorenika su izvršila samoubistvo.
Skidanje sa droge
Uz pomoć OEBS, Uprava sprovodi projekat „Odeljenje bez droge". U Nišu i Specijalnoj bolnici u Beogradu dvadesetak narkomana se dobrovoljno i uspešno odvikava od droga. Ova odeljenja biće otvorena u Sremskoj Mitrovici i Okružnom zatvoru u Novom Sadu, kaže Joka.
.jpg)
