Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Mar.2015, 13:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Muižnieks: Vlada ima obavezu da neguje medijski pluralizam

Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks pozdravio je danas usvajanje medijskih zakona u Srbiji i naglasio da Vlada ima pozitivnu obavezu da neguje medijski pluralizam i podstiče kritičku debatu.

Upitan o pritiscima na medije, Muižnieks je rekao da oni imaju različite oblike i da ne moraju da dolaze direktno iz vlade, već ona može poslati signale da joj se određeni ljudi, novinari ili medijske kuće ne dopadaju.

Zato su važni signali i retorika koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << se koristi. Voleo bih da vidim da se prevaziđe konfrontacija i retorika "špijuni, izdajnici, agenti EU", jer to nije dobro za medijsko okruženje, rekao je Muižnieks na konferenciji za novinare posle petodnevnog boravka u Srbiji.

Prema njegovim rečima, medijska situacija u Srbiji ima traumatičnu prošlost zbog ubistava novinara koja nisu rešena.

Imamo polarizovan kontekst u kojem se govori o tim temama i medijski zakoni su prvi korak da se prevaziđe to teško nasleđe, ocenio je Muižnieks.

On je istakao da je zadovoljan odlukom Vlade Srbije da očuva medije na jezicima manjina, kao i radom Komisije za ispitivanje ubistava novinara i podizanjem optužnice protiv četiri lica.

Muižnieks je istakao da je svestan da je medijima teška godina zbog procesa privatizacije i prestanka dobijanja državne pomoći.

Upitan o izveštaju zaštitnika građana Saše Jankovića o stanju ljudskih prava i navodima o teškoj situaciji u medijima, Muižnieks je rekao da će detaljnije proučiti taj izveštaj.

Ono što smo čuli u Ministarstvu kulture je da taj izveštaj i izveštaj Saveta za borbu protiv korucije idu samo do decembra 2014. godine, a u prva tri meseca ove godine je bilo dosta napretka kada je reč o medijskim slobodama, rekao je.

Muižnieks je rekao i da nije ništa čuo o incidentu koji se dogodio u četvrtak, kada su učesnici uredno prijavljenog skupa i novinar koji je izveštavao privedeni i napisane im prekršajne prijave, ali je zamolio da mu se dostave sve informacije o tome.

Moja idealna slika situacije u medijima u Srbiji bi bila da su rešene sve istrage ubistava i pretnji novinarima i da se odgovorni privedu pravdi, da ne bude potrebe da novinari imaju 24 sata policijsku zaštitu, da se medijski zakoni uspešno primenjuju, da situacija bude takva da se ne postavlja pitanje zašto se ne emituju pojedini programi, a ekonomski su isplativi, rekao je Muižnieks.

Muižnieks je objasnio da su teme njegovog boravka u Srbiji bile i borba protiv diskriminacije, kao i posleratna pravda, ratni zločini, nestala i interno raseljena lica.

Prema njegovim rečima, dve su slabe tačke, a to je deinstitucionalizacija osoba sa intelektualnim invaliditetom i pitanja interno raseljenih Roma sa Kosova.

Muižnieks je rekao da je posetio centar u Veterniku u kojem je smešteno 550 lica sa intelektualnim invaliditetom, starih od 10 do 50 godina.

Neka od njih imaju blagi invaliditet i mogla bi da se snađu u zajednici, a neki žive u krevetima po 15 godina, upozorio je on i ohrabrio Vladu Srbije da polako zatvara takve centre i stvara uslove za život tih ljudi u zajednici.

Kada je reč o Romima, on je objasnio da se radi o oko 23.000 ljudi koji su raseljeni sa Kosova, a svega 2,5 odsto njih planira da se vrati u svoje kuće.

Većina njih živi u neformalnim naseljima i potrebno im je obezbediti trajne i održive uslove života, a decu slati u škole kako bi se prekinuo krug siromaštva, rekao je Muižnieks.

On je pozdravio hapšenje sedmoro osumnjičenih za masakr u Srebrenici, ali je konstatovao da je veoma slab sistem zaštite svedoka, pa bi trebalo razmisliti da se ta služba iz Ministarstva policije prebaci u nadležnost Ministarstva pravde.

Srbija ima dobar antidiskriminacioni okvir, dobro funkcionišu kancelarije ombudsmana, Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, rekao je Muižnieks.

Muižnieks je rekao da sa tim telima treba sarađivati i uvažavati njihove preporuke, iako ponekad postoji razlika u mišljenjima.

Ukazao je i da treba uvesti strože kazne za nasilje nad ženama, koje se sada svode na uslovne, upozorenja i novčane kazne.

On je pozdravio održavanje Parade ponosa prošle jeseni.

Muižnieks je objasnio da će u naredna dva do tri meseca pisati izveštaj o Srbiji, a potom će vlastima uputiti tekst na razmatranje i davanje određenih predloga.

Ceo tekst izveštaja, zajedno sa tim primedbama, biće objavljen krajem juna ili početkom jula, zaključio je Muižnieks.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...