Izvor: Blic, 27.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrtav Srbin potpisao ugovor o prodaji
Mrtav Srbin potpisao ugovor o prodaji
PRIŠTINA - Imovina Srba na Kosovu i Metohiji na meti je prevaranata i mafijaša koji ni od čega ne prezaju: koriste se svakakva podmetanja i falsifikovana dokumenta pa nije retko da osobe koje su umrle pre deset i više godina potpisuju punomoćja na kojima je pečat od pre godinu-dve.
Ako je suditi po ugovoru sklopljenom 26. juna 2003. godine u Opštinskom sudu u Baru, Stojan Vučković iz Kline nije umro 15. marta 1991. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godine u Beogradu, u opštini Savski venac. Njegov potpis stavljen je na ugovor o prodaji placa od 32 ara i četiri kuće površine blizu 1.000 kvadrata u Klini. Ugovor je sklopljen u Baru uz posredovanje izvesnog srpskog advokata i kriminalne grupe Albanaca iz Peći.
Međutim, izvod iz matične knjige umrlih potvrđuje da je u pitanju klasična prevara. Ali kao što smo rekli, ovo nije usamljen slučaj. Štaviše!
- Dana 20. septembra 1999. godine morao sam da napustim kuću sa porodicom i ostavio sam ključ komšiji Haljilju Reki - priča još jedan oštećeni Srbin Živojin Stolić i pojašnjava da je policija utvrdila da je komšija Reka njegovu kuću površine 264 kvadrata i plac od blizu pet ari u Ulici Aleksandra Đorđevića 18 u Prištini preprodao izvesnom Rahimu Hasaniju. Na osnovu falsifikovanog ugovora overenog u Opštinskom sudu u Prištini izvršena je promena u katastru, pa su plac i kuća Stolića prvo 2000. a potom i u martu ove godine upisivani na nove vlasnike.
Direktor Unmik kancelarije za povratak iz zajednice Kilijan Klajnšmit kaže za 'Blic' da predstavnici međunarodne zajednice znaju za ovakve slučajeve i da ovakvoj praksi treba što pre stati na put.
- Ovako više ne može. Stigao je veliki broj žalbi na rešenja o vraćanju imovine, posebno na odluke o poništavanju falsifikovanih ugovora. U toku je sačinjavanje konačnog izveštaja koji ćemo proslediti Vladi Kosova uz upozorenje: 'Ovo što vi radite je neshvatljivo' - kaže Klajnšmit.
- Dobili smo - kaže on, uprkos rešenih 29.000 zahteva, veliki broj žalbi. U ovom trenutku meni nije dozvoljeno da pomognem oštećenim strankama, sve je na Vladi Kosova, ali svi vlasnici moraju biti uvereni da će im se imovina vratiti i da će im biti omogućeno da njome slobodno raspolažu - objašnjava Klajnšmit.
Ono što je, međutim, veliki problem, jeste činjenica da većina Srba zbog nepostojanja slobode kretanja i straha od povratka, posebno u urbane sredine, vraćenu imovinu odmah prodaje. N. Zejak
