Izvor: Blic, 28.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrkšiću 20 godina - Šljivančaninu pet
Haški tribunal osudio je juče oficire bivše JNA Mileta Mrkšića na 20 godina, Veselina Šljivančanina na pet godina zatvora, dok je trećeoptuženog Miroslava Radića oslobodio krivice.
Sudsko veće predsedavajućeg Kevina Parkera proglasilo je Mrkšića krivim za pomaganje i podržavanje mučenja, okrutnog postupanja i ubistva 194 hrvatska zarobljenika na farmi Ovčara, 20. novembra 1991.
Šljivančanina je sudsko veće proglasilo krivim za pomaganje i podržavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u mučenju zarobljenika, a oslobodilo ga krivice za ubistvo.
Radić je oslobođen svih optužbi i biće pušten na slobodu.
Sudsko veće je zaključilo da optuženi nisu bili učesnici u „zajedničkom zločinačkom poduhvatu" čiji je cilj bilo ubistvo osoba izvedenih iz bolnice, kako je tvrdila optužba, niti da je bilo ko od njih naredio streljanje hrvatskih zarobljenika koje su počinili pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane i paravojnih snaga.
U obrazloženju presude, sudija Parker je naglasio da je Mrkšić, kao komandant Prve gardijske brigade JNA i borbene grupe Jug, kriv što je 20. novembra 1991. popodne naredio pripadnicima vojne policije JNA da se povuku sa farme Ovčara i prepuste hrvatske zarobljenike lokalnoj Teritorijalnoj odbrani i srpskim paravojnim formacijama, iako je znao da su oni opasnost za pritvorene.
Prema presudi, posledica te Mrkšićeve odluke, donete pod pritiskom takozvane Vlade SAO Istočne Slavonije, bilo je streljanje 194 zarobljenika koje su u noći između 20. i 21. novembra počinili teritorijalci i paravojnici.
Mrkšić je, po presudi, odgovoran i zato što su snage JNA pod njegovom komandom uspostavile nehumane uslove za zarobljenike na Ovčari, a on je propustio da obezbedi primerenu zaštitu od TO i paravojnih formacija.
Prema rečima sudije Parkera, major Šljivančanin je osuđen zato što je, kao načelnik za bezbednost Prve gardijske brigade, propustio da zarobljenicima pruži adekvatnu zaštitu jedinica JNA i zato što trupe pod njegovom komandom nisu delovale da spreče mučenje zarobljenika.
Sudsko veće je zaključilo da je Šljivančanin, po naređenju Mrkšića, bio odgovoran za evakuaciju zarobljenika iz vukovarske bolnice, ali da je njegova odgovornost prestala sa Mrkšićevim naređenjem da se vojni policajci povuku sa Ovčare, nekoliko sati pre nego što su zarobljenici streljani. Dok su vojni policajci JNA bili prisutni, oni su pokušavali, ali nedovoljno, da zaštite zarobljenike, ocenile su sudije.
Sudsko veće je kao nedokazane odbacilo sve optužbe protiv kapetana Radića koji je u kritično vreme komandovao jednom od četa Prve gardijske brigade JNA. Sudije su kao dokazano prihvatile da je među civilima koji su, posle pada Vukovara 18. novembra 1991, utočište potražili u vukovarskoj bolnici, bio i izvestan broj hrvatskih boraca.
Tužilaštvo najavilo žalbu na presudu
Tužilašto Haškog tribunala uložiće žalbu na presudu koja je juče izrečena oficirima JNA Miletu Mrkšiću, Veselinu Šljivančaninu i Miroslavu Radiću, najavila je danas u izjavi Tanjugu portparolka Tužilaštva Olga Kavran. Glavna tužiteljka Tribunala Karla del Ponte smatra da je "neshvatljivo da osoba proglašena krivom za mučenje 200 ljudi dobije kaznu od pet godina zatvora", rekla je Kavranova u telefonskoj izjavi nacionalnoj agenciji. Ona je kazala da će Tužilaštvo uložiti žalbu na presudu kada tim prouči presudu, precizirajući da, prema pravilniku Tribunala, Tužilaštvo mora da obavesti sudsko veće da će biti uložena žalba u roku od 30 dana od izricanja presude.
Sanader uputio protestno pismo Ban Ki Munu
Hrvatski premijer Ivo Sanader uputio je danas generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu protestno pismo povodom presude Haškog suda trojici visokih oficira bivše JNA za ratni zločin na Ovčari 1991. godine.
U pismu, u kojem hrvatski premijer još jednom ponavlja svoje razočaranje i zaprepašćenje presudom, navodi se kako su zatvorske kazne Milanu Mrkšiću i Veselinu Šljivančaninu, kao i oslobađajuća opresuda Miroslavu Radiću "u očitom raskoraku s istorijskim činjenicama njihovih nedela".
"Došao je trenutak da se ozbiljno preispitaju svi aspekti rada Haškog suda, posebno u kontekstu njegovog neuspeha da služi pravdi na uravnotežen, ujednačen i nepristrasan način. Ovo je od neizmerne važnosti za budućnost međunarodne pravde u slučajevima krivičnog prava", navodi se poruci hrvatskog premijera.
