Izvor: Blic, 18.Jan.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Minska polja i dalje po Srbiji
Minska polja i dalje po Srbiji
U Srbiji su, od bombardovanja 1999. godine, zaostale još 62 avionske bombe i druga ubojita sredstva velikog kalibra. U februaru će u saradnji sa Međunarodnom fondacijom za razminiranje (ITF) biti raspisani prvi ovogodišnji konkursi za uklanjanje minskih polja, kasetnih bombi i velikih bombi u Srbiji i očekujemo da će donatori obezbediti sredstva - kaže za 'Blic' Petar Mihajlović, direktor Centra za razminiranje.
Ova organizacija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << između ostalog, koordinira poslove humanitarnog razminiranja na teritoriji Srbije, obučava kadrove, učestvuje u obuci kadrova i kontroliše kvalitet uklanjanja mina i bombi van vojnih i policijskih objekata.
Velike avionske bombe, prema Mihajloviću, nalaze se na 44 lokacije u zemlji na dubini i do 20 metara, dok je devet mesta, za koja se procenjuje da ima bombi, u koritu Dunava i Save na nepoznatoj dubini.
Gradovi i naselja
- Većina velikih bombi je u nenaseljenim područjima i ne predstavljaju direktnu opasnost za ljude. Međutim, postoji još nekoliko velikih bombi u gradovima ili u blizini naselja. Najpoznatija lokacija je na Zvezdari, u gusto naseljenom delu Beograda u Prijedorskoj ulici, na dubini većoj od pet metara. Vađenje ove bombe označeno je kao visokorizična operacija, trebalo bi da košta oko 150.000 evra, ali novac još nije obezbeđen. Na Avali su zaostale dve bombe, na dubini većoj od 20 metara, pri čemu je jedna u šumi, a druga na njivi. U Palićkom jezeru ima jedna bomba, kao i u nekadašnjoj fabrici namenske proizvodnje u Lučanima. Takođe, postoje indicije da je hotel 'Bačište' na Kopaoniku, osim kasetnim, gađan i velikim avionskim bombama - kaže Mihajlović.
Osim velikih i kasetnih bombi, jednu od opasnosti za građane Srbije predstavljaju i minska polja zaostala iz ratova u bivšoj Jugoslaviji.
Opasna tromeđa
- Minska polja nalaze se na prostoru od tromeđe Srbije, Hrvatske i BiH do autoputa Beograd-Zagreb i zauzimaju površinu od 510 hektara. Procenjeno je da se na tom prostoru nalazi oko 8.500 raznih vrsta protivpešadijskih i protivtenkovskih mina - priča Mihajlović.
Kasetne bombe potiču od bombardovanja 1999. godine, a Mihajlović kaže da nisu uklonjene na šest područja u Srbiji i zauzimaju oko 2.500 hektara. U Nišu postoje četiri lokacije na kojima se nalaze kasetne bombe, u Kraljevu tri, u Kuršumliji dve, u Sjenici dve, na Kopaoniku dve i u Vladimircima jedna lokacija.
Civili stradaju od bombi, kako kaže Mihajlović, zato što ne poštuju upozorenja. U selu Jamen, kod Šida postoje minska polja zaostala iz ratova u bivšoj Jugoslaviji i pre nekoliko godina se dogodila tragedija.
- Neki meštani su izgubili živce čekajući da se uklone mine i odlazili su u šumu po drva. Stalno su se kretali šumskim putem i nije bilo problema. Međutim, jednom prilikom je padala kiša, put se raskaljao i oni su vrlo malo skrenuli u šumu, naleteli na mine i nastradali - priča Mihajlović.
Obećane pare
Predstavnici Centra su izvršili odgovarajuća lobiranja kod donatora i izradili projekte za razminiranje, nakon čega su dobili uveravanja da će u ovoj godini biti obezbeđena sredstva za ove projekte, a najveći donatori su EU, Nemačka i SAD.
- Centar za razminiranje je uradio sedam projekata za razminiranje minskih polja u pograničnom području sa Hrvatskom ukupne površine od oko 1.300.000 kvadratnih metara i procenjuje se da je potrebno oko milion i po evra. Uradili smo i četiri projekta za čišćenje kasetnih bombi sa 600.000 kvadratnih metara u Nišu i na Kopaoniku kod nekadašnjeg hotela 'Bačište', a za to je potrebno oko 800.000 evra. Za uklanjanje avionskih bombi na Zvezdari, u Lučanima i na Paliću potrebno je oko 700.000 evra - kaže Mihajlović. Zoran Dojić
