Izvor: Politika, 13.Dec.2014, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milena Inić-Drecun: Tužilaštvo nije zataškavalo slučaj „Štrpci”
Ocene da je u slučaju „Štrpci” bilo državnih opstrukcija neosnovane su i netačne i time se teško narušava ugled Srbije i njenih državnih organa, tvrdi u razgovoru za „Politiku” Milena Inić-Drecun, u to vreme zamenica okružnog tužioca, koja je 1994. godine podnela zahtev za pokretanje istrage protiv osumnjičenog Milana Lukića.
„Ne samo da nije bilo opstrukcija sa ciljem da se slučaj zataška, već su tužilaštvo, sud i policija učinili sve da se taj događaj rasvetli. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Bila sam svesna koliko je to strašan događaj i kao predstavnik državne institucije uradila sam sve što sam mogla da se slučaj reši. Posle 20 godina lakše je naći svedoke nego što je bilo 1994. godine, u ratnom vihoru, kada su se ljudi plašili sopstvene senke. Očigledno je da Tužilaštvo za ratne zločine, optužujući druge državne organe za opstrukciju, hoće da prikrije svoj neuspeh i činjenicu da do danas nije pravnosnažno okončan nijedan ozbiljan predmet za zločine nad srpskim narodom”, kaže naša sagovornica.
Policija je, priseća se Milena Inić-Drecun, uhapsila Milana Lukića 1994. godine na teritoriji Srbije i privela ga beogradskom Okružnom sudu. Krivična prijava odnosila se na otmicu putnika iz voza na liniji Beograd–Bar. Tada se još nije znalo da je do prisilnog zaustavljanja voza i otmice putnika došlo na mestu na kojem ne postoji stanica i da se to dogodilo na teritoriji Bosne i Hercegovine.
„Lukić je odveden u Okružni zatvor. Policija je poslala vozilo po mene i pokojnog istražnog sudiju Dragoslava Rakića, jer nije bilo bezbedno dovoditi Lukića u Palatu pravde. On nije ništa priznao. I ostali svedoci koje je policija predložila tvrdili su da ništa ne znaju o počiniocima. Nije tačno da nisam želela da predložim mašinovođu za svedoka da bih sprečila prepoznavanje Lukića, već zato što taj čovek ništa nije video jer je voz zaustavljen prisilno na mestu gde nema stanice”, kaže naša sagovornica.
Kasnije se ispostavilo da se otmica dogodila na teritoriji BiH i da je Lukić državljanin te zemlje. Srbija, tvrdi bivša tužiteljka, nije imala nikakav zakonski osnov da zadrži Lukića, sem zbog toga što je uhapšen u Beogradu.
„Tvrdim da je sudija Rakić bio čovek na koga se nije moglo uticati. On je, bolje nego ja, tada procenio da, u situaciji kada je mesto zločina van Srbije, oštećeni i okrivljeni su bosanski državljani, predmet treba ustupiti Bosni. Rakić je obustavio istragu i Lukić je izručen”, kaže Milena Inić-Drecun.
Ona navodi da se tada nije saglasila sa sudijinom odlukom da protiv Lukića prekine istragu i ne obavesti o tome tužilaštvo, čiji je posao bio da proceni da li ima ili nema mesta daljoj istrazi. U to vreme, sudija je mogao sam da odluči o saslušanjima svedoka, a to su mogli da predlože i zastupnici oštećenih.
„Zato sam podnela žalbu. Smatrala sam da je još nešto moglo da se učini u toj istrazi, ali je krivično veće potvrdilo sudijinu odluku. Posle toga, nije se mogla preduzeti nijedna druga zakonom predviđena radnja. Istraga protiv Lukića je obustavljena, ali je on izručen Bosni koja je bila nadležna za postupak. Iz čega se onda može zaključiti da je bilo opstrukcija državnih organa?”, rekla je Milena Inić-Drecun.
----------------------------------
Vukčević: Idem u penziju zbog „leks specijalisa”
Istraga slučaja „Štrpci” dugo je trajala zato što su odmah posle zločina počele opstrukcije, tvrdi u nedeljniku „Novi magazin” tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
„Mi smo nadležni za ratne zločine i istraživali smo sam zločin, ali primetili smo opstrukcije i bio sam začuđen do kog nivoa idu. Nije slučajno što se to kolokvijalno naziva državni zločin. Bilo je mnogo inercije pravosudnih organa. Predmet je procesuiralo prvo tužilaštvo opšte nadležnosti, Okružno tužilaštvo u Beogradu je to radilo na nedozvoljen način. Na sporost istrage uticala je pored opstrukcija policije i „inercija” pravosudnih organa, rekao je Vukčević u tom intervjuu.
On je opisao kako su nađene tri žrtve ovog zločina u jezeru Perućac.
„Pre nekoliko godina bio je remont hidroelektrane na Perućcu i spušten je nivo vode na 18 metara od redovnog i to je iskorišćeno za pretraživanje dna perućkog jezera. To je izazvalo veliko interesovanje, posle dan-dva zvao me je Kacin iz Brisela i tražio da intervenišem kako znam da se ne pušta voda u HE i da se dalje istraži dno. Nastala je velika napetost, optuženi smo čak da ugrožavamo energetski sistem Srbije i Crne Gore, ali intervenisao sam kod premijera Cvetkovića posredstvom pokojnog Mikija Rakića i dobijeno je još nekoliko dana.
Tada smo pronašali posmrtne ostatke tri žrtve”, kazao je Vukčević za „Novi magazin”.
On je dodao da je rešavanju slučaja doprineo odnos tužilaštva prema svedocima. Govoreći o svom skorom povlačenju iz tužilaštva Vukčević je rekao da mu mandat traje do kraja 2015, kao i državnoj tužiteljki Zagorki Dolovac i tužiocu za organizovani kriminal Miljku Radisavljeviću.
„U isto vreme smo birani, ali ja moram u penziju zato što je promenjen zakon. Za samo četiri dana pokrenute su izmene po hitnom postupku, uz podršku Državnog veća tužilaca. Autor izmena je Ministarstvo pravde i za samo četiri dana zakon je izglasan i onemogućio je produženje mog angažovanja”, naveo je Vukčević. On je dodao da je reč o „leks specijalisu Vukčević” i da mu je zbog toga žao jer je na pragu da privede kraju nekoliko značajnih predmeta.
D. Čarnić
objavljeno: 13.12.2014.
