Izvor: Blic, 18.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mazovjecki želi da svedoči o zločinu
Mazovjecki želi da svedoči o zločinu
HAG, VARŠAVA (FoNet/Beta) - Suđenje Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom biće danas nastavljeno na zatvorenoj sednici veća kojim predsedava sudija Ričard Mej. Javnost će biti isključena najmanje do nastavka popodnevnog dela pretresa zbog saslušavanja dva svedoka, čiji identitet tužilaštvo ne želi da otkrije kako zbog svojih iskaza ne bi bili izloženi neprijatnostima.
Reč je o svedočenju koje se odnosi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na seksualno zlostavljanje. Suđenje bivšem jugoslovenskom predsednika trajaće tokom naredne nedelje svakodnevno do 16 sati, uz mogućnost da bude produženo do 16.30, osim u petak, 22. marta, kada će, zbog zauzetosti sudnice broj jedan, biti okončano u 13 sati.
Inače, bivši poljski premijer Tadeuš Mazovjecki spreman je da svedoči na procesu protiv Slobodana Miloševića. Mazovjecki je u periodu od 1992. do 1995. godine bio specijalni izaslanik Komisije UN za prava čoveka za bivšu Jugoslaviju. 'Tribunal će sigurno iskoristiti moje izveštaje, a podneo sam ih 16', rekao je Mazovjecki za poljski dnevnik 'Žečpospolita'. 'Istina, ja nisam bio svedok egzekucija, ali sam video žrtve, razgovarao sam sa onima koji su preživeli ili pobegli iz ‘transporta smrti’, sretao sam se sa zatvorenicima i zarobljenicima', dodao je Mazovjecki.
Na pitanje da li je moguće da Milošević nije znao o zločinima u BiH, on je rekao da su to izmišljotine, pošto je jugoslovenska armija u Bosni bila pod kontrolom Beograda i Slobodana Miloševića.
'On je davao pare, on je dirigovao celom tom ratnom mašinerijom, pri čemu se, naravno, na lukav način služio bivšim liderom bosanskih Srba Radovanom Karadžićem, generalom Ratkom Mladićem i drugim ljudima', rekao je Mazovjecki.
On je, međutim, priznao da će biti teško dokazati krivicu Miloševića, ali je izrazio nadu da se bivši jugoslovenski predsednik 'neće izvući'.
Bivši poljski premijer je, takođe, ocenio da je sporazum o preuređenju odnosa između Srbije i Crne Gore, koji je u četvrtak potpisan u Beogradu, 'dobar korak u pravcu stabilizacije na Balkanu'. On je naglasio da se međunarodna zajednica opravdano bojala da bi secesija Crne Gore 'ohrabrila albanske ekstremiste na Kosovu, u Makedoniji, a možda i u samoj Crnoj Gori'.
'Ja sam, ipak, optimista i smatram da će nova država dobro funkcionisati, a jedna od garancija su i demokratske promene u Srbiji posle oktobra 2000. godine', zaključio je Mazovjecki.
